Петенов статут о погрому Јевреја

Лидер ратне владе у Француској маршал Филип Петен лично је одговоран за прогон Јевреја у Другом светском рату, сведочи документација коју је јавности презентирао познати историчар холокауста Серж Кларсфелд.

То су веома важна докумената из 1940. године која је лично потписао Петен, насловљена "Статут о Јеврејима", рекао је Кларсфелд у недељу у Паризу, прецизирајући да се ради о упутствима прогањања Јевреја, поред осталог, забрањивању рада у јавним службама и школама.

"Статут о Јеврејима" је пре неколико дана достављен Меморијалу холокауста у Паризу чији су стручњаци потврдили историјску аутентичност. Документ је доставила особа која је инсистирала на анонмности, јавиле су агенције.

Маршал Петен, иначе ратни херој из Првог светског рата, поделио је Француску у Другом светском рату. Он и његов режим у Вишију су владали са југа Француске, склопивши пакт са окупационим немачким трупама, док је северни део земље био окупиран и тамо се рађао Покрет отпора и нацистима и Петену.

Петен и влада у Вишију су због сарадње са нацистима у периоду 1940-1944, осуђени за велеиздају.

Петен је умро 1951. на робији на једном острву у Атлантику. Његови заступници су на суду покушавали да га бране тврдњама да је "чинио шта је могао" да олакша живот Јевреја у време рата.

Сасвим супротно сведочи нова историјска грађа која је, тврди Кларсфелд, "писани доказ о личном ангажовању Петена у погрому Јевреја".

Увидом у "Статут о Јеврејима", Кларсфелд је уочио мноштво личних Петенових белешки којима је пооштрен првобитни садржај. Поред осталог, прецртао је део којим су извесне олакшице биле предвиђене за натурализоване француске Јевреје чији су преци у Француској живели од 1860. године.

Кларсфелд је, такође, нагласио да "Статут" није писан по захтеву Немаца и да, управо стога, "показује вољу владе у Вишију да се сама стави у службу расистичке идеологије нациста".

То је, такође, "најновији доказ званичне политике антисемитизма Француза у Другом светском рату, а не само њихових окупатора Немаца", рекао је Кларсфелд агенцији АП.

Француска је у непосредним годинама после Другог светског рата уложила велике напоре да се огради од антисемитске политике владе у Вишију и маршала Петена када је у логоре отерано више од 76.000 Јевреја од којих је преживело само око 3.000 лица.

Бивши француски председник Жак Ширак је 1995. године јавно признао да Француска треба да се осећа одговорном за погром Јевреја у Другом светском рату, што је оцењено као одступање од дотадашњег званичног става да режим у Вишију "није синоним француске државе".

Кларсфелд, који је рођен у Букурешту и чији је отац умро у Аушвицу, посветио је живот расветљавању улоге коју је Француска имала у холокаусту.

Има огромну архиву са више хиљада докумената и допринео је хватању нациста широм света. Такође је председник организације "Синови и кћери Јевреја депортованих из Француске", а 1984. је добио Легију части.