(Евро)интеграција Рома

Протеривање Рома из Француске изазвало је незабележено оштар сукоб француских власти и Европске комисије у Бриселу. Европски парламент и бројне организације за заштиту људских права осудили су контроверзне акције Париза.

Аналитичари упозоравају да би Србија и друге земље Балкана требало да се суоче са проблемом интеграције Рома пре него што уђу у ЕУ и да питање Рома треба да буде део преговора о приступању.

Око 12 милиона Рома живи у Европској унији, што је више од укупне популације Србије. Од Бугарске па до Шпаније, већина Рома суочава се са сличним проблемима, а то су катастрофалним животним условима и дискриминација. Ливија Јарока је једини посланик Европског парламента ромског порекла.

"Истраживања показују да је 70 до 80 посто Европљана антиромски расположено. Постоји огроман јаз између политичког говора и реалности, о томе колико је Европа заиста спремна да прихвати Роме. Ситуација је драстична не само на плану људских права, већ и економски и културно", рекла је Ливија Јарока.

Акције које у последња два месеца спроводе француске власти довеле су до незабележене размене оптужби између Брисела и Париза и неочекивано у први план избациле питање да ли Европа зна шта да ради са Ромима?

"Задовољни смо да је Европска комисија коначно узела озбиљно проблем Рома јер постоји озбиљна дискриминација широм Европске уније. То није само Француска и ми подржавамо напоре да се поправи ситуација ових људи. Потребна је права промена понашања и односа", рекао је директор европске канциларије "Амнести интернешнала" Николас Бергер.

За Ивана Иванова из Ромског информативног центра дебата о Ромима касни бар 6 година јер је требало тражити решења пре последњег проширења ЕУ.

"Старе земље чланице сматрале су да су Роми проблем Источне и Централне Европе и нису хтеле да виде ће то постати и њихов проблем. Европска унија мора да реагује сада јер долази ново проширење. Данас причамо о Ромима из Румуније и Бугарске, а сутра о онима из Хрватске и Србије", рекао је Иван Иванов из Ромског информативног центра.

Учећи на искуству са Бугарском и Румунијом, Европа би могла да буде строжа у захтевима према Србији и другим земљама да питања Рома решавају пре него што постану чланице ЕУ.

"ЕУ преговара о чланству са земљама Балкана и проблем Рома треба да буде део тих разговора, као што и од земаља чланица тражимо да раде на интеграцији Рома", директор европске канцеларије Амнестy Интернатионала Николас Бегер.

У Ромском информативном центру кажу да уместо протеривања Рома потребна је заједничка европска политика за њихову интеграцију у земљама порекла, али у земљама у које они путују као слободни грађани Европске уније.