Идите у Луксембург!

Канцеларија француског председника Николе Саркозија одбацила је, као неприхватљиве, критике које је Европска комисија изнела због политике коју његова земља спроводи према Ромима, а за коју француске власти кажу да је "добровољна репатријација".

Саркози је предложио европској комесарки Вивијан Рединг, која је критиковала Париз због протеривања Рома, да их прими њена земља, Луксембург.

Како су испричали сенатори, после ручка са шефом државе, Саркози је поновио да су се "само примењивали европски прописи, француски закони и да нема асполутно ничег што би се замерило Француској" по питању Рома, као и да "нема никаквих проблема да их прими Луксембург, ако жели".

"Рекао је да је наша политика добра и да је скандалозно да Европа тако говори о ономе што ради Француска, рекао је сенатор Брино Сидо из Саркозијеве странке Унија за народни покрет.

Други сенатор Мишел Уел потврдио је да је Саркози казао да "европска комесарка живи у Луксембургу који је веома близу Француске и да ће бити веома срећан ако Луксембург може да прихвати неке Роме".

Европска комесарка за правосуђе и основна права Вивијан Рединг запретила је Паризу тужбом пред Европским судом правде, због непоштовања европских закона и оценила француско протеривање Рома као "срамно".

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо лично је подржао Редингову, али се дистанцирао од њених алузија на депортације током Другог светског рата.

"Редингова није хтела да прави паралелу између онога што се догодило током Другог светског рата и садашњег периода", рекао је Барозо новинарима у Бриселу.

Поводом претњи Редингове да ће против Француске бити покренут поступак, Барозо је казао да комесарка има "пуну подршку" Европске комисије и његову "личну" подршку, као председника те организације.

Данашњи самит Европске уније у Бриселу, обележила је расправа шефова држава и влада о контроверзној политици Париза према Ромима и спор Француске са Европском комисијом, која је запретила да ће то питање изнети пред Европски суд за људска права.

"Ко је одговоран? Сви ми. То је одговорност читаве Европске уније. Проблем искључења Рома није само проблем Француске, већ веома озбиљан и деликатан проблем Европске уније у целини", рекао је Јиржи Бузек, председник Европског парламента.

"То је проблем између Француске и Европске комисије и не укључује Луксембург ни на који начин. Не желимо да доливамо уље на ватру", наводи Жан Аселборн, министар спољних послова Луксембурга.

Редингова у име Европске комисије?

Портпарол владе Француске Лик Шател рекао је да је неприхватљиво упоређивати данашњу ситуацију са једним трагичним периодом у нашој историји, као што је то учинила Редингова, јавио је АП.

"Бојим се да ће такви ставови само продубити јаз Француза и европских институција", казао је Шател, који сматра да је Редингова, када је то рекла, изражавала своје сопствено мишљење. Међутим, портпаролка Европске комисије Пија Аренкилде рекла је да је Редингова говорила у име читаве Европске комисије.

Један високи званичник председничке палате, који је, у складу са политиком канцеларије, желео да остане анониман, рекао је да Француска не жели свађу са Европском комисијом, али да су неки њени коментари, једноставно, неприхватљиви.

Депортација Рома у Румунију и Бугарску спроводи се у оквиру Саркозијеве операције против криминала и илегалне имиграције. Француске власти су недавно затвориле преко 100 илегалних прихватилишта за Роме и депортовале више од 1.000 Рома, углавном у Румунију, након што је Саркози рекао да су ромска насеља извори криминала, као што су шверц и експлоатација деце.

Саркозијева политика према Ромима поделила је чак и његову владу, па је тако премијер Франсоа Фијон јасно ставио до знања да му се не свиђа грубо довођење странаца у везу са криминалом, док је министар спољних послова Бернар Кушнер размишљао о подношењу оставке.

Према правилима Европске уније, држава може депортовати људе који бораве у земљи најмање три месеца без посла или живе од социјалне помоћи. Они могу бити протерани после три месеца од доласка и ако се процени да представљају претњу по јавну безбедност.

Француска тврди да апсолутно поштује европски закон и да се у већини случајева ради о добровољном депортовању.

Резултати испитивања јавног мњења показали су да јавност подржава Саркозијеву политику, будући да је 48 одсто учесника анкете, спроведене 24. и 25. августа, одговорило да се слаже са мерама владе, док је 42 одсто било против.