Штрајкови широм Европе

Док се владе европских земаља довијају како да оштрим мерама штедње смање буџетске дефиците, грађани су незадовољни због урушавања животног и потрошачког стандарда и најављених реформи пензијског система. Французи се већ суочавају са таквим драматичним мерама.

На стотине демонстраната запосело је плато испред Националне скупштине у Паризу, где су посланици доњег дома после жустре расправе, изгласали у народу непопуларну пензијску реформу. Спорни предлог председника Николе Саркозија усвојен је са 329 гласова, док су против била 233 посланика. Французи су гневни што ће уместо са 60, у пензију ићи са 62 године.

"Седамдесет одсто популације је против пензијске реформе и зато не желимо да ступи на снагу", рекао је један штрајкач.

Француска влада, међутим, инсистира на реформама, тврдећи да ће у супротном, пензијски систем као велики губиташ, до 2020. године, остати кратак за 35 милијарди евра.

Штрајковало се и у Бриселу, где се хиљаде људи окупило испред европских институција, тражећи веће пензије и изражавајући незадовољство најављеним повећањем старосне границе за пензионисање.

"Хиљаду и сто  евра је боље него деветсто , али није довољно за живот", каже једна Белгијка.

У Грчкој, возачи камиона већ трећи дан блокирају атинске улице, док су железничари други дан у генералном штрајку. Железничари кажу да неко мора да мисли и на раднике.

"Не могу тек тако да вам после 30 година рада, један дан дођу и кажу - отпуштен си", наводе железничари.

У Атини је група незадовољних радника по уговору, упала на конференцију грчког Министарства културе.

И власници бензинских станица широм Италије започели су тродневни штрајк, забринути због раста цена горива. Тврде да ће планови Рима да реорганизује њихов сектор водити губитку чак 75 хиљада радних места.