Пад поверења у европски пројекат

Иако се економија Европске уније постепено опоравља, године кризе и финансијске нестабилности пољуљале су поверење Европљана у рад бриселских институција.

Ако је судити по истраживањима бриселских агенција, у Европи је све мање евроентузијаста, а све више евроскептика.

Економски проблеми, незапосленост, пад производње, али и недостатак солидарности између богатих и сиромашних чланица Уније, лоше су утицали на расположење Европљана, не само према сопственим владама, већ и према Бриселу.

Најновија истраживања Еуробарометра показују да је поверење у европске институција пало на 42 одсто, што је шест одсто мање него лане.

"Најважнија поука за нас јесте да сагледамо колико Европљана подржава идеју о европском економском управљању. То је 75 одсто грађана. Видели смо тај податак и рекли то је заиста велика већина која каже да жели више Европе. То значи да када криза захвати целу Европу, грађани очекују од европских лидера да изађу са европским одговором, што значи бољи надзор банака и Агенција за кредитни рејтинг", рекао је портпарол Европске комисије Метју Њуман.

У паду је и подршка чланству у Европској унији. Четрдесетдевет одсто одсто Европљана мисли да је имало користи од чланства, док њих 18 одсто сматра да је улазак у европски клуб био лош за њихове државе.

Први човек Европске комисије Жозе Мануел Барозо позива Европљане на јединство.

"Наши партнери очекују од нас да се ангажујемо као Европа, а не као 27 индивидуалних држава. Ако не радимо заједно, никада нећемо бити светска сила и ствари ће се одвијати без нас", рекао је Барозо.

И док у земљама Уније опада поверење у европски пројекат, у Србији је подршка чланству и даље изузетно висока - чак 65 одсто грађана је за улазак у Унију. Ипак, трећина испитаника уверена је да на ритам приближавања утиче и политичка ситуација унутар Уније.

"Та времена политичке и економске несигурности довела су до тога да владе и грађани Европске уније преиспитују отварање граница према новим чланицама. Тиме се ствара и помало протекционистички став. С друге стране, мислим да генерална политичка подршка европских институција за даље проширење на Западни Балкан остаје", рекла је Маја Бобић, генерални секретар Европског покрета у Србији.

Иако се у Европи могу чути различити ставови о проширењу, стручњаци су уверени да то не сме да доведе до застоја у реформама земаља кандидата за чланство и оних које ће то ускоро постати.