Развод на белгијски начин?

Ни три месеца после избора на којима су победили фламански националисти, Белгија нема владу. Фламански и валонски политичари не могу да изгладе неслагања и помире захтеве две етничке заједнице, па су поново актуелне приче о могућој подели државе.

Иако је валонска племкиња је у срећном браку са престолонаследником Белгије, брак Валонаца и Фламанаца је на климавим ногама практично још од стварања краљевине пре готово два века, упркос томе што је државна крилатица - јединство ствара снагу.

Као да се не разумеју, пошто Валонци говоре француски, а Фламанци холандски. Проблем, наравно, није само језик.

"То је проблем разноликости, развитка и конкурентности привреда Фландрије, Брисела и Валоније", каже Ив Летерм, белгијски премијер у оставци.

У почетку је Валонија била богатија и насељенија. Ситуација се преокренула пре четири деценије, када је Фландрија постала један од најбогатијих региона у Европској Унији и радије би сама да располаже богатством, што би угрозило касу Валоније.

Проблеми су се гомилали. Пропао је и последњи покушај валонског социјалисте Елија ди Рупа да се договори са фламанским странкама да саставе владу и његова партијска колегиница поручила је становницима Белгије да се припреме за могућу поделу. Чини се, међутим, на основу анкета, да они не мисле да би то било добро.

"Новост у последњих недељу дана је да чак и велике странке кажу да постоји могућност поделе Белгије, али се сви слажу да се тиме не би решило питање Брисела, јер обе заједнице желе да престоница буде део њихове територије. Уобичајени сценарио у свакој демократској држави био би да се распишу нови избори. Питање је, међутим, да ли би то решило проблеме, јер би вероватно сви имали приближно исте изборне резултате", наводи Жан Беноа Пиле, политички аналитичар.

У Белгији су већ наводили разлаз Србије и Црне Горе и плишани развод Чешке и Словачке као могуће моделе.

Правници објашњавају да би, у случају да напусти заједничку државу, Фландрија била та која би морала да преговара о уласку у Европску унију, Уједињене нације и еврозону, док би Валонија задржала континуитет. Фламанским националистима зато више одговара нова реформа државе, него разлаз, па се претпоставља да ће се неки договор направити.

"Пре три године требало је више од шест месеци да се направи коалициони споразум. Ако се тај рекорд сада обори, можда ће у игру ући други актери - синдикати, представници крупног капитала, можда и спољни фактор, на пример Европска унија би могла да изврши притисак на Белгију да се формира влада", наводи Пиле .

Белгија, у лошем тренутку по њу, председава Европској унији, а у Бриселу су седишта европских институција, па се страхује да би оне могле да трпе. Страхује се и за евро, јер је белгијски јавни дуг, после грчког и италијанског, највећи у еврозони, а нема ко да донесе мере да га смањи.