Годишњица напада на САД

Минутом ћутања и оглашавањем звона, у Њујорку је обележена девета годишњица напада на "куле близнакиње" Светског трговинскиг центра, 11. септембра 2001. године, а широм САД се одржава низ комеморативних манифестација.

Широм Њујорка огласила су се и звона у знак сећања на погинуле, а њихови сродници прочитаће имена жртава, пренео је АП.

Председник САД Барак Обама изјавио је да ће Американци почаст жртвама терористичких напада, пре девет година, најбоље одати тако што ће остати толерантна нација и истакао да САД "нису и неће бити у рату са исламом".

"Највећу почаст онима које смо изгубили, наше заиста најбоље оружје у том рату, јесте да учинимо оно чега се наши противници највише плаше - да остане оно што јесмо као Американци, да обновимо осећај заједништва, да кажемо да ми одређујемо карактер наше земље, да нећемо дозволити да чинови неке банде убица, кољача и кукавица искриве оно што ми јесмо", рекао Обама на церемонији испред Пентагона.

Према његовим речима, починиоци тог чина зла нису напали само Америку, они су напали саму идеју Америке, "све оно за што се залажемо и шта представљамо у свету". 

"Они могу да настоје да изазову сукоб између разних вера, али као Американци, ми нисмо и никад нећемо бити у рату са исламом. Није нас тог септембарског дана напала религија, већ Ал Каида, група људи који су искривили веру", нагласио је амерички председник.

Обама је рекао да ће Америка, као што осуђује нетолеранцију и екстремизам у иностранству, бранити права сваког Американца, укључујући и право да исповеда веру који жели.

Церемонији испред Пентагона присустовали су министар одбране Роберт Гејтс, шеф Здруженог штаба америчке војске, адмирал Мајк Мален, као и чланови породица погинулих на том месту пре девет година.

Даноноћна потрага за Бин Ладеном 

Раније, у обраћању новинарима у Белој кући, председник САД је рекао да најбољи припадници обавештајних и специјалних служби те земље раде даноноћно покушавајући да ухвате Бин Ладена, који је "побегао у дубоку илегалу због америчких притисака на ту терористичку мрежу".

"Један од главних приоритета САД остаје хапшење или убијање лидера Ал Каиде, одговорног за осмишљавање терористичких напада 11. септембра", навео је Обама.

Амерички председник рекао је и да је Ал Каида "сатерана у ћошак", тако да је деловање те групе веома отежано.

"Хапшење Осаме Бин Ладена било би изузетно важно за безбедност САД, иако не би решило све проблеме", указао је Обама.

У САД су повећане тензије и због ранијих најава америчког пастора Терија Џонса да ће јавно спалити примерак Курана.

Обама је рекао да је идеја спаљивања Курана "деструктиван потез" који је потпуно у супротности са америчким вредностима.

Да подсетимо, 11. септембра 2001. године отета су четири америчка авиона. Два су ударила у Светски трговински центар на Менхетну у Њујорку, по један у сваки солитер у 17 минута разлике, након чега су се оба солитера срушила.

Трећи авион је ударио у Пентагон, главно седиште Министарства одбране САД у Вашингтону. Четврти авион се срушио у руралном делу Пенсилваније 130 км источно од Питсбурга након што су путници пружили отпор отмичарима.

Жртве се броје у хиљадама: 265 особа у четири авиона, 2.595 укључујући и 343 ватрогасца, 23 њујоршка полицајца и 37 лучких полицајаца у Светском трговинском центру и 125 цивила и војног особља у Пентагону.

Америчка влада је за нападе окривила Ал Каиду и Осаму бин Ладена, који су већ били умешани у неколико пређашњих напада на америчке циљеве.

Бин Ладен, који је претходно објавио рат против САД, а 1998. објавио и фатву позивајући све муслимане на убијање америчких цивила, одмах после напада негирао је своју умешаност.

Према америчким војним изворима, у новембру 2001. америчке снаге су откриле видео-касету у уништеној кући у Џалалабаду у Авганистану која приказује Осаму Бин Ладена у разговору са Халид ал-Харбијем. На том снимку, Осама наводно признаје да је знао да ће бити напада, мада се сумња у исправност превода.