Хуманизам покондиреног "ратника"

Одлука бившег британског премијера Тонија Блера да зараду од продаје мемоара поклони добротворној организацији која брине о рањеним војницима, поделила јавност.

Наиме, Британци још чекају закључке истраге о учешћу британске војске у ирачком рату, у којој је саслушан и Тони Блер. Већина је уверена да их је он смишљено довео у заблуду да Садам Хусеин поседује оружје за масовно уништење, да би оправдао напад на Ирак.

Мемоари Тонија Блера, са једноставним насловом "Путовање", излазе из штампе почетком следећег месеца.

"Упустио сам се у писање књиге која би читаоцу пружила увид у људску и политичку димензију мог живота док сам био премијер", каже Блер.

Пет милиона евра добијених од издавачке куће, бивши премијер даје у фонд за градњу рехабилитационог центра за рањене британске војнике.

Његови сарадници објашњавају да тиме жели да ода признање војничкој храбрости којој је био сведок у Ираку, Авганистану, Северној Ирској, Сијера Леонеу и на Косову. Јавност различито коментарише ту одлуку.

За једне, то је израз његовог веровања да су разлози због којих су британски војници ишли у ратове били вредни тога и поздрављају великодушни гест.

"Шта год могли да кажемо о Блеру, не можемо да сумњамо у његово поштење и одлучност да зараду да у добротворне сврхе", рекао је директор Краљевске британске легије Крис Симпкинс.

Протест испред књижаре 

Антиратне организације најављују протест испред књижаре у Лондону, у којој ће Блер потписивати примерке мемоара и кажу да новац неће утишати бес оних који сматрају да му треба судити за ратне злочине.

"Због његове охолости и поједностављеног гледања на рат и спољну политику, уништени су животи многих младих људи", рекао је антиратни активиста.

Породице погинулих војника подсећају да је Тони Блер пропустио идеалну прилику да им се извини, када је сведочио у истрази о британском учешћу у ирачком рату. Пред комисијом Сер Џона Чилкота, бивши премијер бранио је одлуку о нападу на Ирак.

Не очекује се да Тони Блер сада у мемоарима каже нешто другачије. Чилкотова комисија, иначе, води трећу истрагу о улози Велике Британије у ирачком рату коме се противио велики део јавности, али и неки људи у војсци, влади и другим државним институцијама.

Чланови комисије неколико пута су поредили напад на Ирак са интервенцијом на Косову, јер ни за једну акцију није било резолуције УН.