Нафтна мрља на савести

Амерички председник Барак Обама оценио је да ће нафтна катастрофа у Мексичком заливу слично деловати на психологију америчке нације као терористички напади од 11. септембра 2001. године.

"На исти начин на који је поглед на наше слабости и нашу спољну политику дубоко промењен нападима од 11. септембра, мислим да ће ова катастрофа обликовати начин на који размишљамо о човековој околини, у многим годинама пред нама", рекао је Обама у интервјуу часопису Политико.

У међувремену трошкови "Бритиш петролеума" за санирање оштећене бушотине из које цури нафта достигли су 1,6 милијарди долара, пренео је Радио Слободна Европа.

У ту цифру укључено је 25 милиона одштете, колико је британска компанија исплатила државама Флорида, Алабама и Мисисипи, као и првих 60 милиона долара, колико је коштала изградња плутајуће баријере према острвима уз обалу Лујзијане.

У цифру од 1,6 милијарди долара нису укључене тужбе појединаца због штета насталих због цурења нафте.

БП је до сада покушао неколико метода за сузбијање истицања нафте. Најновији је постављање поклопца на патрљак цеви бушотине на морском дну. Тиме се хвата и до бродова-танкера безбедно преноси 2,46 хиљаде тона нафте дневно, али велика количина и даље измиче и разлива се у море.

Научници рачунају да је у Мексички залив од 20. априла, када је екслодирала нафтна платформа, истекло између 151 хиљаде и 413 хиљада тона нафте, изазивајући најтежу еколошку несрећу у историји САД.

Обалска стража САД је у среду писмом затражила од БП детаље плана за решавање проблема, а компанија одговорила да ће систем за хватање нафте која куља из подморја, бити готов до средина јула. Тај систем би требало да хвата око 7,57 хиљада тона нафте дневно и да издржи сезону урагана која почиње.

Угрожавајући живи свет и опстанак рибара који од њега живе, нафта је до сада загадила део површине Мексичког залива, дубоко подморје и више слојеве воде, као и део северне обале на којој се гомила десетак сантиметара дебео масан слој.

Бродови Обалске страже посебним направама прикупљају хиљаде тона нафте са површине мора, пумпају је у танкере и шаљу у рафинерије, док хиљаде активиста и организација пловећим бранама и приручним средствима штите приобаље.