Мобилизација војске у Киргизији

Према најновијим подацима, број жртава у етничким сукобима на југу Киргистана порастао је на 113, саопштили су извори из Министарства здравља Киргистана.

Око 1.400 људи је затражило медицинску помоћ, а 742 њих је хоспитализовано, пренела је агенција Итар-Тас.

Руски председник Дмитриј Медведев разговарао је телефоном са председницом привремене владе Киргистана Розом Отунбајевом о ситуацији у тој земљи, саопштила је портпаролка руског председника Наталија Тимакова.

"Отунбајева је информисала Медведева о ситуацији у њеној земљи. Руски председник је истакао потребу за што бржом обновом реда и окончањем међуетничког конфликта који је довео до губитка живота. Он је такође рекао да је неопходно решити хуманитарни проблем", рекла је Тимакова.

Организација споразума колективне безбедности одржаће у понедељак састанак на нивоу министара на коме ће бити речи о ситуацији у Киргистану, казала је Тимакова.

Влада је на југу Киргизије прогласила делимичну мобилизацију војске у покушају да успостави ред како се локални сукоби не би проширили на остатак земље.

Мобилизација је наређена да би се успоставио ред и да се локални сукоб не би проширио.

"Насиље, пљачка и масакр јачају. Ако се не предузму одговарајуће, ефикасне мере, проблем може добити веће размере и претворити се у регионални сукоб", наводи се у саопштењу владе Киргизије.

"Желећи да осигура безбедност грађана, заштити уставни поредак и успостави ред, влада наређује делимичну мобилизацију у Киргизији", пише у саопштењу.

Руски падобранци стигли у Киргизију

Батаљон руских падобранаца стигао је у Киргизију, где треба да помогне у обезбеђењу руских војних постројења, јавила је једна руска агенција позивајући се на безбедносни извор.

"Задатак батаљона који се спустио је да појача одбрану руских војних објеката и да обезбеди сигурност руских војника и њхових породица", додао је исти извор.

Прелазна председница Киргизије Роза Отунбајева јуче је затражила од Русије да пошаље војску како би се зауставили етнички сукоби, међутим, Москва сматра да у овом тренутку нема услова да се пошаље војна помоћ Киргизији и да су немири њено унутрашње питање.

Крваво насиље између Кригиза и мањинских Узбека јача већ два дана у Ошу, по величини другом граду Кригизије и у његовој околини.

Влада је због тога у петак прогласила ванредно стање у Ошу, а у суботу га проширила на град Ђалалабад, такође на југу Кригизије.

Вашингтон забринут због насиља

Сједињене Америчке Државе су саопштиле да пажљиво прате ситуацију и позвале су на брзо успостављање мира и јавног реда у Ошу и другим местима у којима је у току етничко насиље, наводи се у саопштењу Стејт департмента.

Вашингтон подржава заједничке напоре УН и ОЕБС-а у циљу успостављања мира и реда, као и за обезбеђивање хуманитарне помоћи жртвама" у тој централноазијској земљи, додаје се у саопштењу.

ОЕБС, чије се канцеларије налазе у престоници Бишкеку и у другом по величнини граду Ошу, јуче је поручио властима Киргизије да је спреман да помогне у решавању кризе.

Стабилност у Киргизији веома је важна Вашингтону јер се у близини Бишкека налази америчка војна база, од суштинске важности за распоређивање трупа САД у Авганистану.

Ош који има 220.000 становника, 1990. године је био такође поприште тешког сукоба Кригиза и Узбека, а погинуло је хиљаду људи.

Ове године, у мају, када су се Киргизи побунили у већини градова, председник Курманкбек Бакијев се склонио у Ош.

Кргизија је била део Совјетског савеза, а независна је од 1991. године.

Та планинска, централноазијска земља са око 5,5 милиона становника, од чега 70 одсто Кригиза, из турске породице народа, граничи се са Казахстаном на северу, Узбекистаном на западу, Таџикистаном на југозападу и са Кином на истоку.