Иран и Оман се договорили о привременој рути за пролаз кроз Ормуз; Њузмакс: Планиран атентат на Јаира Нетанјахуа на Флориди

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху рекао је да је током састанка са председником Сједињених Америчких Држава Доналдом Трампом у јулу разговарао о три могућа приступа Ирану - дипломатији, војној акцији и пооштравању "опсаде" Техерана и да је Трампу препоручио трећу опцију.

"Разговарао сам са председником Трампом пре неколико недеља у Белој кући, у Овалном кабинету. Разговарали смо о три опције", рекао је Нетанјаху у видео-снимку који је објавио његов кабинет, а који приказује његов говор на хебрејском језику на догађају у Јерусалиму, пренео је Тајмс оф Израел.

Према његовим речима, прва опција била је дипломатија, али је изразио сумњу да је са Техераном могуће постићи "добар договор".

"Наравно, може да се направи договор. Добар договор - немамо примедби. Сумњам да може да се направи договор са том гомилом тао", рекао је Нетанјаху и иранску страну назвао "дивљацима".

Друга опција, према његовим речима, била је војна акција.

Нетанјаху је рекао да би Израел био спреман да се брани уколико га Иран нападне.

"Нећемо дозволити Ирану да нас нападне, а ако нас, не дај Боже, нападну, претрпеће ударац већи од свега што су могли да замисле - далеко јачи од свега што су до сада претрпели", рекао је израелски премијер.

Као трећу опцију Нетанјаху је Трампу представио "појачавање опсаде" Ирана, рекавши му: "Ти одлучи".

Нетанјаху није изричито рекао да је Трампу предложио увођење санкција, али је новопроширене америчке санкције Ирану навео као пример стратегије економског притиска о којој су разговарали.

Навео је да је Трамп у понедељак потврдио ту одлуку "нечим веома, веома, веома снажним", мислећи на најаву проширених америчких санкција против Ирана.

САД су саопштиле да ће нове мере бити усмерене на иранску дигиталну имовину и технологију, злато, авијацију и поморски сектор, уз секундарне санкције које би могле да погоде и субјекте у Уједињеним Арапским Емиратима, Хонгконгу, Кини, Сингапуру и Европи.

"Оно што је председник Трамп урадио јуче јесте да пооштри опсаду Ирана - не пооштравањем опсаде самог Ирана, већ пооштравањем опсаде оних који помажу том режиму, тој ужасној диктатури. То је веома важно", рекао је Нетанјаху.

Трамп се дуже време залаже за снажан економски притисак на Техеран, а током свог првог председничког мандата водио је политику "максималног притиска" према Ирану.

(Танјуг/Тајмс оф Израел)

Председник Ирана Масуд Пезешкијан и председник Русије Владимир Путин планирају да се састану на самиту Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Киргистану следеће недеље. Ирански амбасадор у Русији Казем Џалали рекао је данас да ће се Пезешкијан и Путин састати на маргинама самита, који ће почети у понедељак у Бишкеку, преноси Ал Џазира.

Самит се одржава под слоганом "25 година ШОС, Заједно за одрживи мир, развој и просперитет", а присуствоваће, између осталих, и председник Кине Си Ђинпинг.

ШОС обухвата 10 земаља чланица – Кину, Русију, Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Узбекистан, Индију, Пакистан, Иран и Белорусију.

Ту су и државе посматрачи – Авганистан и Монголија, као и партнери у дијалогу – Азербејџан, Јерменија, Бахреин, Камбоџа, Египат, Кувајт, Малдиви, Мјанмар, Непал, Катар, Саудијска Арабија, Шри Ланка, Турска, Уједињени Арапски Емирати и Лаос.

(Танјуг/Ал Џазира)

Европски берзански индекси данас бележе неуједначена кретања, док је цена нафте брент пала трећи дан заредом, овога пута на око 86 долара по барелу, након вести да се Иран и Оман приближавају договору који би омогућио безбедну пловидбу танкера са енергентима кроз Ормуски мореуз.

Цена нафте брент је у 9.30 пала за 2,53 одсто, на 86,33 долара по барелу, док је америчка нафта WTI појефтинила за 2,59 одсто, на 80,23 долара.

Представници Ирана и Омана саопштили су да су министри спољних послова две земље разговарали о оквиру за успостављање заједничког пловидбеног коридора кроз Ормуски мореуз, као и о заједничком пројекту уклањања мина, преноси Си-Ен-Би-Си.

Тржишни стручњаци сматрају и да нове америчке санкције Техерану неће одмах уклонити значајну количину иранске нафте са тржишта, док би Кина, као њен главни купац, могла да ублажи ефекте санкција, раније је пренео Волстрит џорнал.

(Танјуг/Си-Ен-Би-Си/Волстрит џорнал)

Иран је планирао атентат на Јаира Нетанјахуа, сина израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, док је он живео на Флориди, а израелске обавештајне службе су крајем прошле године о томе обавестиле америчке власти, објавио је амерички портал Њузмакс, позивајући се на извор из америчких органа за спровођење закона.

Према том извору, ирански оперативци су већ били на подручју Мајамија и пратили кретање Јаира Нетанјахуа, укључујући и његову резиденцију у Халандejл Бичу.

Јаир Нетанјаху (35), који је имао стално обезбеђење израелских служби, након упозорења је одмах напустио Флориду и вратио се у Израел, оставивши своје ствари у САД, навео је извор.

Израелски премијер је у понедељак, у интервјуу за израелски Канал 14, потврдио да је Иран покушао да убије једног од његових синова, али тада није навео о ком сину је реч.

"Иран је циљао једног од мојих синова. Покушали су да га убију“, рекао је Нетанјаху.

Нетанјаху има двојицу синова, Јаира и Авнера. Авнер живи у Израелу, док је Јаир дуже време боравио на подручју Мајамија, где је постао познат као конзервативни политички коментатор и јавни заговорник свог оца.

Израелски Канал 12 објавио је да су поједини медији месецима били упознати са постојањем плана за атентат, али да је његово објављивање раније било спречено војном цензуром.

У јулу је Израел продужио обезбеђење Шин бета за Нетанјахуову супругу Сару и синове Јаира и Авнера. Његови синови би, према тој одлуци, требало да имају заштиту наредних пет година, чак и уколико Нетанјаху напусти функцију премијера.

Према саопштењу америчког Министарства правде, Иранска револуционарна гарда спроводила је операције у иностранству у оквиру настојања да освети убиство команданта снага Кудс Касема Солејманија, који је погинуо у америчком нападу у јануару 2020. године.

Претње повезане са Ираном, за које се наводи да су усмерене на америчке и израелске званичнике, прошириле су се и на породицу америчког председника Доналда Трампа.

Иранска државна телевизија ове недеље емитовала је прилог усмерен против Трамповог 20-годишњег сина Барона, под насловом "Где и како убити Барона Трампа?“.

У емисији, емитованој на иранском Каналу 3, коју су пренели медији повезани са Иранском револуционарном гардом, изнете су тврдње о праћењу Бароновог кретања, његовом универзитету, возилима и обезбеђењу Тајне службе. У програму је такође наведено да је за његову главу расписана награда од 10 милиона долара.

Америчка Тајна служба потврдила је у уторак да је упозната са снимком и навела да истражује претње упућене особама под њеном заштитом, али није желела да говори о конкретним мерама безбедности.

Ирански медији су раније објављивали претећи садржај усмерен и против прве даме САД Меланије Трамп. Прошлог месеца су у Техерану постављени билборди са поруком "Крв за крв“, уз фотографије Доналда Трампа и чланова његове породице.

Њузмакс подсећа да су амерички безбедносни званичници 8. јула, док се Трамп припремао да напусти самит НАТО-а у Анкари, добили обавештајне податке о могућој иранској претњи његовом авиону.

Трамп је касније рекао да Иран жели да га убије и да се налази на иранском списку мета.

Бивши амерички државни секретар Мајк Помпео такође је раније означен као могућа мета Ирана.

(Танјуг/Њузмакс)

Кроз Ормуски мореуз јуче је прошло пет бродова са теретом, приближно колико и дан раније, али знатно мање од десетодневног просека од 15 бродова, показали су прелиминарни подаци бродске службе Кплер.

Из Персијског залива кроз мореуз изашла су два танкера са течним нафтним гасом и један танкер са битуменом, док су из Оманског залива у пловни пут ушла два празна танкера за нафтне деривате, пренео је Ројтерс.

Дан раније кроз Ормуски мореуз прошла су четири теретна брода.

Саобраћај кроз Баб ел Мандеб, још један важан поморски пролаз на Блиском истоку, благо је порастао – јуче је забележен пролазак 31 брода, у односу на 29 дан раније, што је приближно у складу са десетодневним просеком.

Иран је саопштио да наставља разговоре са Оманом о управљању Ормуским мореузом, због појачаног економског притиска САД.

Из Техерана је саопштено да је договорена рута привременог заједничког бродског коридора и да су се сагласили о уклањању мина са пловног пута.

Аналитичари ING Economics оцењују, међутим, да такав договор сам по себи неће довести до нормализације протока нафте кроз мореуз и да би за то било потребно ублажавање америчких мера према Ирану.

(Танјуг/Ројтерс)

Заменик иранског министра спољних послова Казем Гарибабади изјавио је да су Иран и Оман у протеклих 40 дана водили разговоре о споразуму за транзит кроз Ормуски мореуз и да су се договорили о привременој рути ширине седам миља (11 километара), са улазном тачком и делом излазне руте која пролази кроз иранске територијалне воде.

"Сложили смо се са Оманом да ће улазна рута у Ормуски мореуз бити кроз наше територијалне воде, а део излазне руте ће такође бити кроз наше територијалне воде“, рекао је Гарибабади, преноси Ал Џазира.

Додао је да аранжман са Оманом "не значи отварање Ормуског мореуза“ и да активирање заједнички договорене руте "значи затварање јужне руте у мореузу“ коју су Сједињене Америчке Државе отвориле "под притиском Омана“, што, према његовим речима, крши меморандум о разумевању две земље.

Гарибабади је рекао да је предложена мапа за пролаз кроз Ормуски мореуз дошла од иранских оружаних снага, а да ће уследити преговори о сталном споразуму.

(Tанјуг/Ал Џазира)