Иран после побуне – заклетве на гробовима "мученика", бес над телима "издајника"

"Они повезани са Израелом и Сједињеним Државама изазвали су огромну штету и убили хиљаде људи... Нећемо увлачити земљу у рат, али нећемо дозволити да домаћи или страни криминалци остану некажњени", запретио је ирански верски вођа, ајатолах Али Хамнеи, неколико дана пошто су утихнули протести на улицама безмало свих већих градова у тој држави.

Његове речи, како се чини, најпажљивије су слушали учесници протеста којe су, током две недеље неизвесности, похапсили полицајци, припадници Басиџ милиције и Револуционарне гарде. Иза решетака се, према конзервативним проценама, налази око 20.000 демонстраната, чија је будућност неизвесна с обзиром на то да су их верски лидери назвали "непријатељима Бога".

Исламска република, суштински настала када се ајатолах Руколах Хомеини 1. фебруара 1979. године у Техерану искрцао из "Ер Франсовог" авиона, преживела је најозбиљнији изазов и купила извесно време мира, чије ће трајање зависити од способности државног апарата да реши кључне животне проблеме Иранаца.

Верским лидерима, чини се, највећу бригу задаје еволуција отпора, чији су лидери пре десетак година тражили промене политика и указивали на тешкоће у свакодневном животу. У последњем таласу, учесници протеста захтевали су рушење режима и ајатолаху Хамнеију узвикивали "смрт диктатору".

Од превртања контејнера, протести су израсли у озбиљне оружане обрачуне, паљење владиних зграда и џамија. Полиција је, из свакојаког наоружања пуцала у масу људи. Хиљаде људи су убијене и рањене.

После нереда - сахране "мученика" и "издајника"

Група радника слагала је црне вреће на под мртвачнице у Техерану, одвајајући пажљиво "мученике" од "криминалаца". Сведоци тврде да су се, на брзину умотана тела убијених, разликовала само по боји налепница којима су били означени. Зелених за "мученике" и црвених и белих за издајнике Исламске револуције.

Према бојама, наводно, одређиван је и начин на који су сахрањивани - први умотани у иранске заставе и испраћени заклињањем на одбрану Хомеинијевог пута, док су други у тишини спуштани у раке.

Тачан број мртвих, ни после недељу дана затишја и постепеног "ослобађања" комуникација није у потпуности познат. Власти тврде да је страдало 3.117 особа, док је опозиција поименце избројала више од 4.500 жртава. Најцрње процене говоре о 15.000 тела.

Број повређених мери се десетинама хиљада.

У име Алаха, милостивог, самилосног - међу верницима су људи који су били искрени у посвећености Алаху, неки од њих су испунили своје дужности - порука је која је читана на испраћајима "мученика" или "деце нација" чија је жртва поређена са оном коју су принели убијени током осам година рата са Ираком.

Укупно, власти су побројали 2.427 "мученика".

"Чистота њихових тела је спаљена, удови откидани, главе одрубљиване. Ни над мртвим телима није било милости", објавила је агенција Тасним, блиска Револуционарној гарди.

Поглед из перспективе несуђеног "мученика"

"Седео сам са пријатељима у ресторану, када је изненада настао хаос... Власник нам је рекао да одмах одемо и за нама закључао врата", речи су једног од рањених припадника неке од безбедносних служби, чије је речи пренела агенција Тасним.

Нетом избачени из локала, нашли су се на путу групе од неколико стотина људи, од којих су неки махали мачевима и пиштољима и претили да ће упалити све отворене радње.

"Подигао сам поглед и метак ме погодио у лице", рекао је.

"Паљење џамија и Курана неће решити проблеме... Не желимо да незрели млади људи, слушајући туђе речи, скрнаве џамије и Куран под маском протеста. Уколико је економија проблем и ја желим да се тај проблем реши, али не паљењем светилишта", рекао је овај неименовани припадник полиције.

Иран из визије демонстраната

Реке демонстраната ишле су улицама Машада, пре него што је полиција на њих испалила патроне сузавца, цитира Њујоркер једног од учесника протеста. "Око осам увече, интернет је искључен и полиција је почела да пуца".

Учесници протеста су се бацили на земљу покушавајући да избегну метке. Неки су, већ погођени, крварили наслоњени на бетонске ограде или по леђима демонстраната који су покушавали да их однесу што даље од овог места.

"Током три наредне ноћи, улице мог града претварале су се у поља смрти", рекао је тај демонстрант, тврдећи да су тела била побацана по парковима и болницима широм града.

Међу жртвама је, тврди, било и деце. Само у ноћи између 8. и 9. јануара у једну од градских болница допремљено је 150 тела.

"Породицама су наплаћиване посебне казне када су хтеле да преузму тела убијених. Морали су да потпишу документ у којем је писало да су их убили демонстранти или да су умрли природном смрћу", рекао је.

Након што је интернет искључен, становници су упозорени да ће бити осуђени на две године затвора уколико их ухвате како користе "Старлинк".

Иран из визије Алија Хамнеија

Аналитичари сматрају да ирански врховни верски лидер, Али Хамнеи неће направити претеране или нагле уступке, пре свега јер је био сведок два догађаја која су у доброј мери уобличиле његов поглед на политику.

Први је однос шаха Резе Пахлавија према протестима 1978. и 1979. године, када је имао прилику да сведочи о односу владара Ирана према демонстрантима и његовим речима: "Чуо сам глас ваше револуције". Други је распад Совјетског Савеза и потези Михаила Горбачова.

Али његов режим се, уз драматичну инфлацију, недостатак енергената, воде и хране, налази у ситуацији када би инсистирање на постојећем стању представљало политичко самоубиство, па се могу очекивати "корекције курса".

Тако се и тумачи и прекид донедавно ригидне политике према ношењу хиџаба, на чему власти више не инсистирају.

Али Хамнеји има 86 година и наводно је озбиљно болестан. Од 1979. године, Ираном су владала само два човека - он и Хомеини. Ко би га и на који начин могао наследити, предмет је бројних спекулација.

Једна од најчешћих је да би власт могла да преузме Револуционарна гарда, али добри познаваоци сматрају да је то мало вероватно, због приличног одијума који масе Иранаца осећају према тој формацији, као и због чињенице да Исламска република није јужноамеричка диктатура.

Хамнеи, до сада, није именовао наследника. Носталгија за шахом, која се појавила током демонстрација, чини се више као резултат празнине коју су изазвали верски лидери него стварном политичком опцијом. Уколико већ извесни наредни протести не покажу супротно.