Смртна казна за Божје непријатеље – Иран између побуне и освете

Десетак мушкараца, који су рукама прекрили лица, поређано је ради сликања испред једног од иранских затвора након акције снага безбедности у којој је ухапшено стотињак особа, оптужених да су предводили демонстрације против режима ајатолаха Алија Хамнеија и тражили драматичне политичке промене у тој држави.

Током испитивања, јавља државна телевизија, признали су планирање акција након којих би власти Исламске републике биле оптужене за убијање младих, као и стварање климе свеопште нестабилности како би спровели политичке циљеве.

Вешање у техеранском затвору и масовна хапшења уследила су након што су, почетком недеље, трговци из Великог базара покренули протест због читавог низа економских недаћа, укључујући огромну инфлацију, недостатак воде и енергената и све више цене намирница.

Трговцима су се, убрзо придружили студенти и хиљаде грађана, који су се у неколико десетина места сукобљавали са полицијом, паравојном формацијом Басиџ и припадницима Револуционарне гарде, често узвикујући "смрт тиранину".

Чињеница да су протести почели у Великом базару је изазвала немире у редовима врховних иранских лидера, с обзиром на то да су баш са тог места покренути процеси који су довели до претходних промена власти у Ирану - свргавање Мохамеда Мосадеха 1953. године и шаха Резе Пахлавија 1979. године.

Осим поклича против ајатолаха Хамнеија, демонстранти су запалили најмање једну судницу, неколико џамија, банака и продавница, а на неколико места горели су и примерци Курана.

Смртна казна за непријатеље Божје

Одмах затим, државни тужилац Мохамад Мовахеди Азад је упозорио демонстранте да ће, уколико протести буду настављени, бити "проглашени непријатељима Бога" - преступ због којег је прописана смртна казна.

"Када особа постане плаћеник и служи страним господарима, исламска нација га одбаци", објаснио је Али Хамнеи, наводећи да ће уједињени Иран превладати све тешкоће и нападе непријатеља.

Саветник врховног верског лидера, Али Лариџани је демонстранте назвао "квази-терористима", оптужујући стране силе да су из руку трговаца "отеле" протест и усмериле га ка касарнама војске и полицијским станицама.

Иако нема никакве дилеме да за шест дана сукоба снага безбедности и демонстраната на обе стране има страдалих, стварни број је немогуће утврдити, јер су власти пре два дана искључиле интернет и телефонске везе.

Према иранским медијима, убијено је најмање осам припадника снага безбедности, док је 270 рањено. Хјуман рајтс воч је објавио да је убијено 65 демонстраната, док је ухапшено више од 2.000 учесника протеста.

"Војска, под командом врховног команданта, и у сарадњи са осталим оружаним формацијама, истовремено мотри покрете непријатеља у региону и обавезује се да ће заштитити националне интересе, стратешку инфраструктуру и јавне објекте", навела је иранска агенција Тасним.

Неколико иранских медијских кућа јавило је, у суботу да се ситуација у земљи, после таласа немира, смирила, најављујући да ће у понедељак, у Техерану, бити одржан велики скуп подршке властима и ајатолаху Хамнеију.

Зашто су Иранци незадовољни?

Главни разлог нове побуне у Ирану су економски проблеми, јер је од јуна ирански ријал изгубио 60 одсто вредности у односу на амерички долар, што је изазвало лавину проблема, па су цене хране скочиле око 70 одсто, а држава је погођена озбиљном несташицом горива и енергената.

"Званично признајемо протесте, чујемо њихове гласове и знамо да потичу од природног притиска који настаје од проблема са којима се свакодневно суочавају", рекао је раније ове седмице председник Масуд Пезешкијан.

Готово истовремено, министарство безбедности објавило је да је ухапшено пет особа наводно повезаних са монархистичким групама из Сједињених Држава и још двојица са везама са групама које функционишу у Европи.

Монархистичке групе, како их називају ирански званичници, махом чине потомци изгнаника режима шаха Резе Пахлавија, који је збачен 1979. током Исламске револуције.

Повратак монархије?

"Стварате историју која ће бити исписана храброшћу, солидарношћу и одлучношћу народа да поврати контролу над земљом... Останите уједињени и усредсређени и победа ће бити наша", рекао је принц Реза Пахлави, син одавно збаченог шаха и један од претендената на место будућег лидера Ирана.

Пахлавијево васкрсење из заборава, делимично, производ је чињенице да су демонстранти по улицама Ирана викали "џавид шах", или "живео шах", што је, како се чини, одмах разбудило његове политичке амбиције

Политички утицај сина последњег иранског шаха, међутим, предмет је озбиљних расправа међу западним политичарима - од тврдњи да нема никакву подршку унутар Ирана, до процене да су Иранци толико огорчени начином на који верски лидери воде државу, да сматрају да би и обнављање монархије било боље решење.

Паралелно са протестима, неколико иранских државних институција нашло се на мети хакера, па је Техеран за такве акције одмах оптужио организацију Муџахедин е-Калк - некадашње саборце исламских револуционара, који су после сукоба са ајатолахом Хомеинијем од сигурне смрти осамдесетих година прошлог века склоњени у Албанију.

Организација Муџахедин е-Калк је формирана средином шездесетих година прошлог века, као део студентског отпора властима касније свргнутог шаха Резе Пахлавија.

Осуђени на живот у егзилу, јер их власти у Ирану терете за смрт 12.000 људи, припадници МЕК-а су после неславне епизоде у Ираку уточиште потражили у Албанији. Околина Драча постала је дом за 3.000 Иранаца, пошто су узастопне албанске владе сматрале да би такав потез додатно ојачао позиције Тиране у Вашингтону.

Иранским студентима, очекивано, подршку је пружио и председник САД Доналд Трамп најављујући да ће "спасити" демонстранте уколико власти у Техерану наставе да их убијају.