Кина развија наоружане цивилне бродове велике разорне моћи

Необичан брод укотвљен усред Шангаја недавно је привукао пажњу америчких медија. Реч је о цивилном теретном броду намењеном за транспорт контејнера који је, међутим, опремљен најсавременијим радарима, вишецевним топом брзе паљбе, бацачима мамаца и цевима за испаљивање ракета – на сликама се види како се њих чак 60, сврстане у четири модула беле боје, издижу у небо из црних контејнера.

Слике брода по имену "Џонг Да 79", који се налази у бродоградилишту Худонг-Џонгхуа у Шангају, крајем децембра рашириле су се друштвеним мрежама и одатле нашле пут ка америчким веб-сајтовима, где се сада о њему говори са страхопоштовањем.

Поједина гласила извештавају и да је крај брода примећен и већи мобилни катапулт за лансирање беспилотних апарата, као и неколико таквих летелица.

Моћни, а рентабилни

Само пловило није велико – дужине је 97 метара, што значи да његова изградња не захтева много новца и времена, те наговештава да би кинеска армија могла брзо и уз минималне трошкове да дође у посед значајног броја таквих бродова.

У томе и јесте поента, тврде стручњаци. Наиме, такви бродови дуалне намене, пошто немају оклоп и темељну противракетну и противподморничку одбрану какву имају војни бродови попут разарача, рањиви су у односу на туђу ратну морнарицу и ваздухопловство, па у том смислу донекле представљају потрошну робу – логично је да пловила за које се претпоставља да би могла бити лако изгубљена у евентуалном ратном сукобу буду јефтина, с малом посадом и масовно произвођена.

Њихова највећа одбрана, наравно, јесте маскирање, односно камуфлажа, а највеће врлине – завидна ударна моћ и мали трошак изградње и одржавања.

Маскирање, не само у смислу да могу да буду тако конфигурисани да изгледају попут трговачког брода, већ и у смислу да могу да буду у великом броју произведени и упућени на поморске руте које су крцате цивилним бродовима, тако да непријатељу буде врло тешко да их све прати, чак иако поседује напредну технологију за извиђање и надзирање.

У том погледу, америчке коментаторе нарочито брине изузетна бројност кинеске трговачке морнарице, која би могла бити намерно искоришћена да прикрије присуство тих наоружаних платформи.

Такође, веома разорни плотун од 60 ракета може да направи знатну штету – у потпуности разори луке, аеродроме и касарне или потопи много бродова.

Отуд стручњаци сматрају да ови бродови, који функционишу по принципу прикривања и обмане, тактички своју најадекватнију и најозбиљнију примену могу да имају у изненадном првом удару на непријатеља, нарочито у тренутку када је цивилни саобраћај још увек присутан у подручју војне операције, јер у њега могу да се добро утопе.

Они, на пример, могу да се непримећено примакну непријатељевој обали и у садејству са подморницама задају тежак ударац његовој одбрамбеној инфраструктури, који би онда отворио пут за даље ударе или искрцавање копнених трупа.

Наравно, могу бити употребљени и као гусарски бродови за ометање и пресецање поморских путева, односно уништавање и заробљавање теретних пловила непријатеља, али и као неупадљиви заштитници сопствене трговачке флоте.

Темељне припреме за неизвесну сутрашњицу

Употреба наоружаних цивилних бродова, односно пракса маскирања наоружања на њима, стара је вековима, па кинеску морнарицу не треба ни кудити за злонамерно лукавство, ни хвалити за ингениозност и мудрост. Радије, пажњу ваља усмерити на консеквенце њеног опремања бродовима двоструке намене.

Познаваоци војних прилика у Источној Азији, наиме, истичу да морнарица Наородноослободилачке армије Кине, осим носача авиона и разарача, о којима се протеклих година доста извештавало, све активније у свој састав укључује амфибијске бродове, носаче дронова, али и опрема десетине цивилних бродова тако да у случају рата могу да послуже као средства за транспорт тешког оружја и оруђа, попут тенкова, хаубица и борбених возила пешадије.

Када се томе додају и цивилни бродови наоружани вођеним пројектилима, сматрају амерички војни аналитичари, постаје јасно колико су темељне и свестране припреме Кинеза за евентуални окршај у Тајванском мореузу.

У САД и азијским земљама које су им војнополитички блиске те припреме се виде као израз агресивне жеље руководства у Пекингу да употребом силе овлада Тајваном.

У Кини се, међутим, јачање армије види као неминовност због све већег војног присуства САД, Аустралије и европских чланица НАТО-а у близини њених обала, све отворенијих сепаратистичких изјава и поступака владе Демократско-прогресивне партије у Тајпеју, односно, растуће опасности од продубљења де факто независности Тајвана, па и прокламације де јуре независности.