Фрајтаг фон Лорингхофен: С Русијом нема мира

За интервју је постојао и актуелан повод. Фрајтаг је коаутор књиге "Путинов напад на Немачку: Дезинформације, пропаганда, сајбер напади. Fake news из Москве: Како Русија напада нашу демократију" (2024). Наслов је дуг, да би аутори могли два пута да кажу како је Русија већ напала Немачку, и тако спусте психолошке инхибиције за рат код својих читалаца.

Фрајтаг, пуним именом Arndt Burchard Ludwig Freiherr Freytag von Loringhoven потомак је дуге линије немачке балтичке аристократије.

Студирао је историју, философију и хемију у Немачкој и на Оксфорду, али је дипломирао само хемију.

Од важнијих станица у каријери, треба споменути два службовања у немачкој амбасади у Москви, први пут као политички референт (1992.-1994.), други пут као шеф Политичког одељења (2002.-2005.). У време бомбардовања Србије, био је у Министарству спољних послова, у Министарском бироу директно код Јошке Фишера.

Од 2007. до 2010., управо у време кад односи Немачке и Русије почињу да се погоршавају без шанси за поправак, Фрајтаг је био вице-шеф немачког БНД-а.

Између 2016.-2019. Фрајтаг је послан у седиште НАТО у Бриселу, где је држао функцију кооптираног Генералног секретара за обевештајне службе и безбедност.

Први озбиљнији проблем у каријери појавио се 2020. када га је Министарство спољних дела именовало за амбасадора у Варшави. Пољске власти су одбиле да га прихвате, због очеве биографије.

Отац Бернд Фрајтаг (1914-2007) је служио у Вермахту, али проблем је био већи од тога. Тада мајор Фрајтаг је одликован због јунаштва под Стаљинградом. Задње месеце рата, до последњег дана 22.4.1945. је провео у Хитлеровом бункеру у Берлину, као ађутант, погрешно се каже Хитлеров. Није, али није ни далеко. Био је ађутант шефа Хитлеровог Генералштаба Ханса Кребса, који је био с Хитлером у бункеру до краја.

Од Кребса и Хитлера је мајор Фрајтаг добио дозволу да не мора да се убије (Кребс се убио, првог дана маја те године).

Након тога је Фрајтаг старији побегао код Американаца, провео две године у затвору, после се активирао у војсци демократске Немачке, где је догурао до генерала и главног војног инспектора. Био је први немачки официр кога Берлин послао да служи у седишту НАТО.

Што се сина тиче, Варшава је у септембру 2022., после четири месеца отпора, прихватила Фрајтага млађег за немачког амбасадора, где је остао до пензионисања 2022. године.

Принципијелно, није у реду оптерећивати појединце породичним биографијама. У случају Немачке овог момента међутим, почињу да се појављују упадљиве мустре код гласноговорника рата с Русијом. Отац канцелара Фридриха Мерца је био у Вермахту, деда је био члан Хитлеровог НСДАП-а. Деда Аналене Бербок је одликовани официр Вермахта.

Фрајтаг: С Русијом морамо оштрије

Пред читаоцима РТС-а је превод интервјуа који је Арнт Фрајтаг дао бечком дневнику Die Presse.

На овом месту, пре него што се пређе на интервју, само ће се издвојити неколико алармантних теза одатле. То није упутство како да се чита ратни дневник бившег немачког обавештајца Фрајтага. Можда ће читаоци приметити нешто друго што ће им приредити бесане ноћи, или им напротив помоћи да лакше заспу.

Арнт Фрајтаг фон Лорингхофен каже:

- Да не може да спава из страха да ће ЕУ склопити мир са Русијом. Односно, ако Украјина склопи мир са Русијом; но Запад, ЕУ и Украјина су за њега једно исто, што се види кроз читав интервју, а сасвим експлицитно на крају да Русија "наставља да бомбардује Запад". Новинару не пада на памет да пита коју је то западну земљу Русија актуелно бомбардовала.

- Да не може да спава од забринутости јер је садашња админстрација у Вашингтону изгледа одустала од директног војног обрачуна с Русијом, те да су све мање шансе да преко Атлантика стигне наредба за НАТО да пређе руску границу.

- Да Русија дефинитивно и сигурно неће стати на Украјини него иде у освајање ЕУ земаља, па заправо у Европи нико не би смео да спава.

- Да у односу на руску претњу Европа никад није била у тако јединственој историјској ситуацији као сада, што је глатка манипулација, јер је заборавио властиту породичну историју.

- Да је Путин непредвидљив и да "нико не може да уђе у његову главу", што је мистификација једне транспарентне ситуације. Од говора у Бундестагу 2001., а од Минхенске конференције 2007. отворено, Путин говори шта ће направити ако НАТО настави да се шири ка руским границама. Кад је америчка страна 2008. упутила Украјини јавни позив (иако не и службени) да се прикључи НАТО-у, све карте су већ биле на столу. Једино питање је било, хоће ли се Руси усудити да крену.

- Да Русија спроводи саботаже по Европи, при чему ни Фрајтаг, ни новинар, не спомињу да је највећу и најспектакуларнију саботажу, реално мерљиву, а то је уништење немачког/ЕУ гасовода Nord Stream II, извела украјинска страна, односно по Фрајтагу, пошто је то исто, ЕУ страна.

- Да се Берлин суздржава у конфронтацији с Русијом, јер се боји да не ескалира ситуацију, али такво дефанзивно понашање такође делује ескалирајуће, па би онда службена Немачка свакако требало да буде много оштрија с Москвом, јер радила не радила, то изазива Русе.

- Да су немачком БНД-у везане руке законима и демократским узусима, али да се ради на томе да се то промени.

Одавде на даље, интервју из Die Presse. Разговор водио новинар Јирген Штрајхамер (Jürgen Streihammer), текст је објављен у недељном издању последњег дана новембра.

Овај мир је као хибридни рат

П: Прошлог марта сте изјавили да вам ситуација с Европом краде сан. Да ли у међувремену спавате боље?

О: Не, никако.

П: Шта је проблем?

О: Три су разлога: Најпре због агресивне Русије, која неће стати на Украјини. Други разлог је политика Сједињених Држава, којој ми данас као Европљани више не можемо да верујемо. То нам драстично показује овај театар који управо посматрамо око такозваног Трамповог мировног плана. Трећи разлог за несаницу је забринутост хоће ли Европа, суочена са историјски јединственом претњом, успети да постане заиста суверена и развије снагу.

П: Зашто сте сигурни да се Русија неће зауставити на Украјини?

О: Нико не може да уђе у Путинову главу и види шта он мисли. Али много индиција иде у том смеру, да Русија планира даља освајања. Према подацима БНД-а, Русија се масовно наоружава и развија способности да од 2029. нападне НАТО. На то долази руски империјализам од пре и изјаве с њихових високих места, да се Русија враћа тамо где живе руске мањине, или где је већ једном владала. Ситуација је врло опасна, преко граница Украјине.

П: Ваша главна тема је "хибридни рат". То је широко тематско поље. Укључује ширење дезинформација, сајбер-нападе и саботаже. Које активности вас тренутно највише узнемирују?

О: Пре свега манипулација у медијима, која је данас доживела технички напредак од којег застаје дах. Алгоритми се у социјалним медијима могу тако поставити, да се извесни садржаји шире у милионским количинама, а други уопште не. То се онда користи пред изборе, рецимо да се подржи АфД, а Зелени дифамирају. Или да се напуни велика Chat GPT база података са руским медијским текстовима и тако произведе асиметрични дискурс. Посебно ме узнемирују слабости уочене код критичне инфраструктуре. За њихову заштиту смо премало припремљени. Осамдесет процената инфраструктуре у Немачкој налази се у приватним рукама. Њихову заштиту дакле држава не може да пружи сама. Али и на приватној страни се не догађа довољно, ни она се не труди превише. Да је критична стурктура у визиру, показују вишеструки сајбер напади и прелети дронова преко локација на којима се налазе касарне Bundeswehra, терминали за течни гас, или бивше нуклеарне електране.

П: Да ли су такви случајеви хибридних напада дуго били багателизовани у Немачкој?

О: Сада је нешто боље него што је било. Али, да: Суочени са темом као што је хибридно вођење рата, ми генерално реагујемо опрезно, оклевајуће и дефанзивно. Ретко спомињемо кокретне ствари и особе зато што смо дуго потцењивали опасност. Уз то имамо страх од ескалације, јер мислимо да би Русија код јаке реакције с наше стране одговорила још одлучније.

П: Али таква забринутост је оправдана.

О: У принципу да. Али то има своју цену, то да се увек буде дефанзиван. Такво понашање само одашиље сигнале да смо спремни да прогутамо ствари, не да се бранимо. То може да има једнако ескалирајуће ефекте као и провокативно деловање, зато што ће Путин то разумети као позивницу да буде још оштрији у тестирању наших лимита. Због тога морамо бити храбрији, да као део хибридног одвраћања и сами кренемо у офанзиву.

П: Како се то може "офанзивно" одвраћати, а да се не ескалира?

О: Објаснићу то на основу две области где је тај метод могућ. Најпре у сајбер-простору. Американци су одсекли с интернета једну руску фабрику тролова, пре избора 2028. (мидтерм): Ти више нису могли да шаљу ништа. Исто тако су САД службе извеле серију сајбер-напада на руску критичну инфраструктуру, како би показали да и они могу да делују обавештајно и изводе саботаже ако треба. То је класично одвраћање. Друга област су западне информативне кампање у самој Русији, онако као пре са Радио слободба Европа.

П: Зар се Русија није у међувремену довољно изоловала, да би то имало успеха?

О: Русија се није толико изоловала као Кина. Итекако постоје могућности за улазак, преко ВПН тунела (virtual private networks), или сателитских канала. Наравно да сваки западни поступак мора удовољити демократским стандардима.

П: Хибридне нападе је тешко доказати. Постоје ли уопште докази да се такви потези вуку централно од Кремља?

О: Да, има довољно процурелих информација да Русија организује хибридни рат. Последње "цурење" се тиче фирме СДА (руска пр-фирма Social Design Agency), одакле је скинуто 30.000 докумената. Они показују да стратешки уговори долазе директно из администрације Кремља. Агенције као СДА само примењују такву политику, не креирају је, као рецимо кампања "Двојник" на друштвеним мрежама. У документима се чак нађу сасвим конкретно дефинисани циљеви. На пример, да 50 одто Немаца треба да има страх од будућности. Или да 55 процената Немаца не сме бити спремно да жртвује своје благостање за Украјину, и тако даље. Немачка и Француска су главни адресати таквих докумената.

П: А шта ако се ту ради о дезинформацији? Да би се раширили узбуњујући садржаји није потребна страна помоћ. Доста од тога је домаће природе.

О: Да, и то је такође важан елеменат. Али Русија често преузима такве ситуације и покушава да појача њихове ефекте.

П: Хибридни рат је пре свега задатак тајних служби. Немачки БНД није увек био вешт у томе. Тадашњи шеф БНД-а је 2022. за време посете Кијеву био буквално изненађен почетком рата. Шта ту треба да се промени?

О: БНД је пре свега обавештајна агенција, не тајна служба. Њен задатак је да прибавља информације и да их процењује. Она не сме, као неке друге службе, да спроводи активна дејства. Осим тога смо ми у Немачкој лимитирани законима, рецимо код похрањивања података, или праћења финансијских трансакција, а те две ствари су кључни елементи хибридног рата. Када се агенти за једнократну употребу (аматери који се ангажују за послове шпијунаже или саботаже) регрутују преко интернета, или плаћају криптовалутом, наше службе су ту екстремно ограничене у деловању. Кад службе не смеју да прате траг новца, руке су им везане. Али у БНД-у се управо ради на реформи.

П: Када су недавно дронови продрли у ваздушни простор Пољске, то је протумачено као руски тест за НАТО. Да ли је НАТО положио испит?

О: Није. Истина да су неки дронови срушени, али политички су наше рекације у Европи биле разједињене. Пољски министар спољних послова је одмах уперио прст у Русију, док је Доналд Трумп говорио о "грешки" и случајности из непажње. Можда је управо то био руски циљ, да се Америка и Европа раставе у тумачењу једног таквог питања.

П: То води до правог питања: Да ли би САД биле спремне да у таквом случају бране Европу?

О: О аутоматској солидарности све мање може да се говори. MAGA-USA размишљају трансакционално, што ће рећи дају само да добију, другачије не. Венс је европским НАТО чланицама претио да ће им ускратити подршку, ако и даље осујећују Икс-платформу Елона Маска. САД су данас снажно фиксиране на Кину и хтеле би да Европљани сами гарантују своју безбедност. Али овог тренутка смо и даље зависни од америчке подршке. То је разлог да Урсула фон дер Лајен прихватила онај асиметрични царински договор са Сједињеним Државама.

П: Ви сте недавно говорили о "такозваном" мировном плану. Како сте то мислили?

О: Ја у том документу не видим да је Русија спремна на обуставу ватре и праведан мир. Првобитни, очито из руских извора предложени мир у 28 тачака скоро се може подвести под хибридна дејства. Руси само симулирају преговоре за које уопште нису спремни, али свеједно их прихватају, јер им се допада да збуњују Запад, да га деле и раздвајају и истовремено бомбардују.