Какав је расплет политичке кризе у Француској – пред Макроном три опције

У дану великих политичких превирања, француски председник Емануел Макрон снимљен је, како француски медији преносе, како забринуто шета покрај Сене.

За забринутост има разлога, будући да је Француска остала без трећег премијера за нешто више од годину дана. Оставка коју је Себастијан Лекорни јутрос поднео, Макрону сигурно задаје главобољу.

А политичка криза започела је у јуну прошле године и то управо Макроновом одлуком да распише превремене парламентарне изборе после пораза његове странке на изборима за Европски парламент.

То је, кажу упућени, било коцкање које га је коштало, будући да је том одлуком створио још фрагментиранији парламент.

Управо због тога за годину и по дана Француска је имала чак три премијера, од којих је Себастијан Лекорни успео да обори рекорд и да са свега 27 дана на функцији постане премијер са најкраћим мандатом у историји Француске.

Опозиција тражи ванредне изборе или Макронову оставку

У француској опозицији многи су похитали да затраже од председника Макрона да распише ванредне парламентарне изборе или поднесе оставку.

“Макрон сада мора да изабере: распуштање парламента или оставку, и то брзо!“, саопштила је крајње десничарска Национална алијанса на друштвеној мрежи Икс.

И лидер странке Непокорена Француска (ЛФИ), Жан Лик Меланшон, позвао је да се хитно размотри предлог за опозив председника Макрона.

"Након оставке Лекорнија, позивамо на хитно разматрање предлога који су поднела 104 посланика за смену Емануела Макрона", наводи се у објави Меланшона на платформи Икс.

Шефица посланичког клуба партије ЛФИ Матилда Пано изјавила је да је "одбројавање почело" и позвала Макрона да оде са функције.

"Три премијера поражена су за мање од годину дана. Одбројавање је почело. Макрон мора да оде", написала је Пано након оставке Лекорнија.

И крајња десница позвала је на ванредне парламентарне изборе.

“Ова шала траје предуго, фарса мора да се заврши“, поручила је Марин ле Пен и додала да би било “мудро“ да председник Макрон поднесе оставку.

Дејвид Лиснар из конзервативне странке Републиканци такође је био међу онима који су позвали Макрона да напусти функцију.

Дубока нестабилност

Француска је ретко пролазила кроз овако дубоку политичку кризу од оснивања Пете републике 1958. године, која представља садашњи облик државног уређења.

Устав из 1958. осмишљен је да обезбеди стабилно управљање државом, стварањем снажне и високо централизоване функције председника са чврстом већином у парламенту, како би се избегла нестабилност која је обележила периоде непосредно пре и после Другог светског рата.

Међутим, Макрон – који је доласком на власт 2017. године темељно преобликовао политички пејзаж – сада се суочава са расцепканим парламентом у којем центар више нема пресудан утицај, док крајња десница и крајња левица добијају све већу снагу.

А Француска није навикла да гради коалиције и постиже консензус.

Био сам спреман на компромис, али било је превише постављених црвених линија, рекао је Лекорни у данашњем обраћању након подношења оставке.

До црвене линије сада је стигао Макрон пред којим су три могућности: да распише нове ванредне изборе, поднесе оставку или покуша да именује још једног премијера.

Именовање четвртог премијера за годину дана тешко да би нешто решило, а у протеклих неколико месеци, Макрон, чији мандат траје до маја 2027. године, више пута је искључио прве две могућности.

Ипак, још се чека његова реакција на најновију оставку.