Насралах по други пут у Бејруту, или како се Либан поново нашао на ивици амбиса

Ликови Хасана Насралаха и Хашема Сафедина обасјали су стене тик до бејрутског шеталишта, на годишњицу израелског напада у којем је убијен неприкосновени лидер либанских шиита и шеф Хезболаха, те драматично промењен однос снага у овој медитеранској држави.

Од тог тренутка, Хезболах је од највеће претње по Израел постао предмет политичке трговине чији крај готово све стране виде као идеалну шансу за разоружавање шиитске милиције и враћање власти у руке либанских институција.

"Хезболах никада неће пристати да преда оружје", рекао је Насралахов син Џавад, док је у пратњи Ројтерсових камера посетио очев гроб.

Акције Мосада и сахране које плаше Блиски исток

Годину дана после две спектакуларне акције Мосада и серије ваздушних удара израелске авијације, Хезболах је са 100.000 бораца сведен на тридесетак хиљада наоружаних људи, чији је приступ новцу и оружју ограничен због серије пораза проиранских снага у региону.

Средином септембра прошле године, израелски шпијуни детонирали су пејџере и токи-вокије којима су комуницирали оперативци Хезболаха и том приликом убили најмање 100 и ранили око 3.000 припадника ове организације.

У серији ваздушних удара, која је уследила после експлозија уређаја за комуникацију, страдало је још око 4.000 људи.

На концу, израелски обавештајци поставили су посебно дизајниране предајнике на место на којем су се састајали челници Хезболаха и команданти иранске Раволуционарне гарде, како би бомбе за разбијање бункера експлодирале на тачно одређеној дубини.

У једном од таквих напада, убијени су Насралах, ирански генерал Абас Нилфорушан и командант јужног фронта Хезболаха Али Караки, који је словио за најозбиљнијег кандидата за следећег лидера ове организације.

Хезболах, од понора и назад

Неколико дана пошто су припадници Хезболаха из рушевина успели да извуку Насралахово тело, на сличан начин убијен је и његов наследник Хашем Сафедин, а почела је општа бежанија бораца, па је Хезболах сведен на трећину раније снаге.

Смрт Хасана Насралаха, који се на челу Хезболаха налазио од 1992. године, није само озбиљно уздрмала шиитску милицију, већ и читав Либан чији су званичници, годину дана после, упозорили да се земља налази на ивици амбиса.

"Налазимо се на ивици амбиса и сада нас само чудо може спасити", рекао је либанским медијима високи званичник владе који је желео да остане анониман.

Његов страх производ је одлуке владе да не дозволи да се ликови двојице убијених лидера Хезболаха пројектују по стенама уз обалу и одлучности шиита да се о забрану оглуше.

Једнако је забрињавајућа и чињеница да се израелске снаге, упркос примирју, нису повукле из пет база на југу Либана и америчке одлуке да поклони масу наоружања либанској војсци, како би била у стању да разоружа Хезболах.

Земља на ивици амбиса

Такав потез Вашингтона протумачен је као доливање уља на ватру тињајућег грађанског рата, што уз наставак израелских ваздушних удара, представља својеврсну инфузију утицаја рањеном Хезболаху.

Од тренутка када је деловало да је Хезболах на ивици расула, та организација је, преко својим подружница широм света и свежих донација из Ирана, успела да поново покрене социјалне програме и редовно исплаћује плате војницима, двоструко веће од просека у држави.

Иако су протеклих месеци били видљиви резултати страних инвестиција, Либан је у протеклих неколико дана поново био пориште друштвених немира, пошто су незадовољни радници палили гуме и жестоко протестовали тражећи повећање примања и пензија.

"Све стране су избегле да нам пруже истинску помоћ и Либанци су поново остављени на ветрометини", рекао је владин званичник дневнику Ел Џамахирија.

Као и сваки пут у претходне три деценије, институционални вакуум у Либану испуњавао је Хезболах. Колико за викенд, нацији ће се обратити нови лидер Хезболаха, Наим Касем који је, унапред, запретио грађанским ратом уколико било ко посегне за његовим оружјем.