Србија одиграла кључну улогу у евакуацији пет новинара америчког Ен-Би-Сија из Газе

Састанак амбасадора Србије са премијером Израела у Вашингтону охрабрио је продуценткињу америчке телевизије Ен-Би-Си да на дипломатском пријему у Вашингтону почетком јула приђе Драгану Шутановцу.

Та медијска кућа дуго је тражила начин да евакуише колеге из Газе, а за то им је био потребан неко ко има добре односе са обе зараћене стране. Уследиле су консултације амбасадора са државним врхом, детаљна анализа, а потом и зелено светло да операција спасавања може да почне.

Све је трајало око месец дана, за излазак су били неопходни папири које је издало Министарство унутрашњих послова Србије. Документација је путовала дипломатским путем преко Израела, Либана и Јордана. Уочи евакуације стигла је вест да немају сви одобрење да напусте Газу.

"Најтежи моменат када се доносила одлука да ли ће се извлачити шест радника, или ће се чекати одобрење за још двоје људи. У том моменту Ен-Би-Си је разматрао да никог не извлачи. Нисам имао храбрости да сугеришем такву одлуку, јер је боље спасти шест људи него никога. Тада смо подигли све контакте на највиши могући ниво, и обезбедили смо да се свих осам људи евакуишу из Газе", наводи амбасадор Србије у САД Драган Шутановац.

Возило за евакуацију било је спремно, радници Ен-Би-Сија и чланови породица кренули су ван ратне зоне.

"Оно што се десило, и што је било неочекивано је да териристи Хамаса пуцају на возила која су се извлачила. Возило је морало да се врати, чекао се други покушај, и други покушај је био успешан. Извлачење је било преко Јордана, након тога су дошли у Србију где су завршили папирологију, и они се данас налазе ван Србије на безбедним местима", рекао је Шутановац.

Нису такве среће биле њихове колеге. Два дана након извлачења погођен је шатор телевизије Ен-Би-Си, а у том нападу страдали су новинари других кућа. Уједиње нације процењују да је у Гази убијено готово 250 новинара.

"Ово је још један од оних случајева где се види колико је добро што имамо избалансирану спољну политику, и добре контакте са некада међусобно супротстављеним странама. Зато што смо ми били актер коме су се обратиле неке од највећих медијских кућа у свету, у више случајева, па смо у координацији са свима спровели сложен процес безбедносних провера и процедура, од путних исправа до много чега другог да би ти људи безбедно изашли", објашњава министар спољних послова Марко Ђурић.

Иако је само овај случај доспео у јавност, истиче да се дипломатско особље Србије неретко нађе у ситуацији да пружи помоћ.

"Не говори се о томе превише често, многе ствари се раде дискретно, јер није циљ да се хвалимо резултатима већ да испоручимо људе живе и здраве кућама", истиче Ђурић.

А оно о чему мора да се говори је, каже, случај српског таоца Алона Охела, који је и даље у рукама Хамаса. Још једном апелује да буде ослобођен и да буде на безбедном попут медијских радника с почетка приче.