Убиство Чарлија Кирка, пуцањ у америчко буре барута

Непун сат пошто је амерички председник Доналд Трамп потврдио да је његов протеже, подкастер и промотер конзервативних вредности Чарли Кирк, убијен током скупа на колеџу у Јути друштвене мреже преплавиле су објаве одушевљења међу левичарима и позиви на освету са друге стране политичког спектра.

У бројним случајевима, присталице обе стране позивале су на грађански рат, што је додатно смањило могућност да две, или више, сукобљених страна у догледној будућности пронађу какав ваљани излаз из политичке кризе у којој се Америка налази.

Ипак, убиство Чарлија Кирка подигло је тензије на сасвим нови ниво, остављајући Американце да, хипнотисано гледајући у екране мобилних телефона и телевизијских екрана, гледају како, за сада неидентификована особа, метком окончава живот младог конзервативца.

"Био је патриота који је живот посветио отвореним дебатама. Толико је волео своју отаџбину. Испуњен сам жалошћу и бесом због кукавичког убиства Чарлија Кирка", рекао је Трамп.

Иако су америчке заставе на Капитол хилу, одмах по Трамповом наступу, спуштене на пола копља, убиство младог конзервативца и реакције на друштвеним мрежама представљају јасно упозорење да толеранција спрам политички мотивисаног насиља расте рапидном брзином.

160 година од Грађанског рата

Скоро 160 година од када је окончан Грађански рат, Американце поново прогони могућност да најнаоружанија нација на планети, безнадежно посвађана због бројних подела, поново почне да пуца сама на себе. И то не због економије, вере или неке националне идеје, већ пре свега због ерозије политичког система.

Две Америке побиле су се половином 19. века, што је за четири године грађанског рата, од 1861. до 1865, однело најмање 600.000 живота, изазвало стравично разарање и поделе које су остале до данас.

"Мислим да је у току културолошки грађански рат", рекао је Њујорк тајмсу некадашњи шеф републиканаца у Представничком дому Конгреса, Њут Гинрич, наводећи да у потпуности подржаава Трампове покушаје да прекине статус кво у Америци, али и да нема представу како ће се тај подухват окончати.

"Осећали смо огроман притисак од круга окупљеног око Бајдена и Обаме. Левица тврди да је под истим таквим притиском од Трампове екипе и не знамо какав ће бити крајњи исход", рекао је Гинрич.

Страх од насиља појачали и резултати истраживања јавног мнења, па је "Чикаго проџект" недавно установио да 39 одсто демократа сматра да би насилно свргавање Трампа било потпуно оправдано. Истовремено, четвртина републиканаца сматра да Трамп има пуно право да протесте против своје политике угуши силом.

Страх од насиља

Истраживање Центра за политику Универзитета у Вирџинији од пре три године згрозило је америчке политикологе, пошто је сваки пети испитаник оценио да је „политичко насиље у неком степену прихватљиво“. Готово половина испитаника сматрала је да је снажан лидер, који би одлучно водио Америку, важнији од демократије, те да „беле староседеоце полако замењују имигранти“.

"Наш главни задатак је да спречимо екстремисте да нас повуку преко границе са које нема повратка", сматра Гарен Винтемјут са Универзитета Калифорнија, тврдећи да је јасна осуда политичког насиља, са свих страна, једини излаз из кризе.

Осим рањавања Доналда Трампа на предизборном скупу у Пенсилванији у јулу прошле године, Америка је сведочила бројним случајевима полтички мотивисаног насиља - од хапшење мушкарца који је 2022. године хтео да убије судију Врховног суда Брета Каваноа, упуцавања израелских дипломата у Вашингтону пре неколико месеци, рањавања конгресмена Стива Скалиса и паљења аутомобила "тесла" у знак протеста против Илона Маска.

Балканизација Америке

Ипак, тешко је тачно одредити границе сукобљених група у Америци јер су поделе дубоко укорењене - сиромашни су бесни на богате, републиканци и демократе бесне једни на друге, од почетка рата у Појасу Газе све је израженији антисемитизам, расне тензије никада нису замрле, озбиљан је и јаз између младих и старих.

"Балканизација" Америке, заснована на другачијим погледима на проблеме економије, имиграције, вечно присутних расних питања и последњих година честих жучних дебата око сексуалних и полних опредељења, неминовно увлачи ову велику, моћну и необично сложену државу у зачарани круг самоизолације, али и ерозију ауторитета

Додатни проблем у ионако сложеном замешатељству у којем се Америка нашла представља чињеница да две стране више не умеју међусобно да комуницирају, уколико се из комуникације изузму оптужбе, гађење и отворено политичко насиље.