Норвежани пред изборима – пољуљана левица, раст МАГА покрета и бивши лидер НАТО-а у првом плану

Уочи избора, забележен је нагли раст подршке популистичкој десничарској Прогресивној партији, коју предводи Силви Листауг, а поједини аналитичари то називају "МАГА-фикацијом" норвешке политике (по узору на амерички МАГА покрет). У случају победе деснице, Листауг би могла да постане премијерка.

Ипак, према истраживањима јавног мњења, највероватнији сценарио је тесна победа центра-левице, што значи наставак мањинске лабуристичке владе на челу са Јонасом Гаром Стереом, који је премијер од 2021. године, док би Јенс Столтенберг, бивши генерални секретар НАТО-а и један од најпопуларнијих политичара у земљи, обављао функцију министра финансија.

Ако Лабуристи победе, суочиће се са мукотрпним преговорима са мањим левим партијама, посебно око питања улагања нафтног фонда у Израел, што је последњих недеља изазвало велику пажњу и критике на рачун Столтенберга.

Новинарка и коментаторка листа ВГ, Шазија Маџид, рекла је да су ови избори "неочекивано узбудљиви" и далеко поларизованији него раније.

"Заиста су били права олуја са низом неочекиваних обрта. Норвежани чекају резултате са великим нестрпљењем", оценила је Маџид, назвавши их "преломним изборима".

Истиче и да класне и родне разлике – због којих многи млади мушкарци гласају за десницу – представљају "мобилизаторски фактор на оба политичка пола", уз оптужбе за лажи и дезинформације које долазе од лидера странака.

"За левичарске партије рат у Гази био је важна тема, нарочито за бираче мигрантског порекла и младе", наводи новинарка, а преноси Гардијан.

Турбуленције на политичкој сцени

Конзервативна партија, међутим, изгубила је значајан део подршке у корист Прогресивне партије, док су Зелени неочекивано добили више гласова.

Јоханес Берг, директор истраживања и главни истраживач Националног програма за изборна истраживања у Институту за друштвена истраживања, каже да су кључна питања на овим изборима били цене хране и енергије, порези на богатство, здравство и, неуобичајено за Норвешку, трговинска политика са Сједињеним Америчким Државама.

"Пре годину дана изгледало је да ће Лабуристи изгубити изборе. Али фактори попут повратка Столтенберга и успешног састанка премијера са Трампом у Белој кући о трговини преокренули су ситуацију. Превладава осећај да су добро одрадили посао у односима са САД", напомиње Берг.

Ипак, како истиче, подршка десници је такође у порасту.

"Изгледа да у норвешкој политици постоје два супротстављена тренда – један је десничарски талас, посебно међу младима, а други је подршка актуелној влади", закључује Берг.

Норвежани пред избором

Излазност у Норвешкој је традиционално висока – обично између 75 и 80 одсто – а ови избори бележе рекордан број раног гласања.

Петар Еге Лангсетер, доцент политичких наука на Универзитету у Ослу, каже да је Столтенбергов повратак у норвешку политику прошле зиме био кључан за Лабуристе.

"У светлу растућих међународних тензија после избора Доналда Трампа, увођења тарифа и различитих сукоба, Столтенбергов повратак дочекан је с одобравањем и донео је Лабуристима изненадни скок од 10 процената у року од месец-два" наводи Лангестер.

Иако је кампања почела скандалом око улагања нафтног фонда у Израел и могућег кршења етичких смерница, Лангсетер не верује да ће то значајно утицати на исход.

"Најновија истраживања показују тесну трку, са благом предношћу левице. Ипак, тешко је прогнозирати због великог броја већ датих гласова и осцилација у анкетама. Ако левица победи, најизгледнији сценарио је наставак мањинске лабуристичке владе уз парламентарну подршку мањих странака левице", истиче Лангсетер.

Резултати се очекују касно увече у понедељак, а додатну неизвесност доноси широко распрострањено тактичко гласање.

Хеннинг Финсерас, професор социологије и политике на Норвешком универзитету науке и технологије, тврди да "оба блока имају странке које се крећу око цензуса од 4 одсто (Зелени на левици, а Хришћанска народна партија и Либерали на десници)".

"То значи да ће исход избора зависити од тога ко успе да пређе праг. Та ситуација подстакла је тактичко гласање, што додатно повећава неизвесност", објашњава Финсерас.