Више од милион Немаца старијих од 67 година и даље ради

Све више пензионера у Немачкој је запослено. Разлога је више – неки то раде из досаде, а неки ради пуког преживљавања.

Према подацима Савезног завода за статистику, у Немачкој је 2024. године редовно било запослено 1,1 милион особа старијих од 67 година. То је 51.000 више него годину дана раније и уједно највећи број забележен до сада.

Пре двадесет година, (2004. ) број запослених међу људима у пензионерским годинама готово да се учетворостручио. Тада је било запослено само 288.000 особа старијих од 67, иако је укупан број пензионера тада износио 19,6 милиона – што је тек нешто мање него данас, када их има 21,4 милиона. То значи да четвртину становиштва Немачке чине пензионери.

Иначе, законски прописана старосна граница за одлазак у пензију 2004. у Немачкој износила је 65 година.

ЦДУ: Повећати број пензионера који раде

Генерални секретар владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Карстен Линеман изазвао је недавно полемику када је у једном интервјуу алудирао на то да су грађани Немачке лењи – а посебно се то, по њему, односи на пензионере.

"За очување благостања потребно је повећати број пензионера који раде, а да би се то постигло, треба увести подстицаје за запослене пензионере", рекао је Линеман.

Једна од идеја предвиђа да запослени пензионери буду ослобођени пореза на плату до износа од 2.000 евра.

Многи пензионери раде да би преживели

Сара Вагенкнехт, председница истоимене странке (Савез Сара Вагенкнехт), замерила је Линеману да својим изјавама вређа пензионере. Она је рекла да свакако нису сви пензионери који раде принуђени на продужење радног века из финансијских разлога – неки једноставно уживају у свом послу. Ипак, у разговору за недељник Штерн нагласила је да су многи заиста приморани на додатну зараду како би уопште преживели.

"Учетворостручење броја запослених пензионера показује да су стотине хиљада њих једноставно принуђене да допуне своје бедне пензије", рекла је Вагенкнехт. Вагенкнехт одавно захтева промену система пензијског осигурања по узору на аустријски модел.

Према подацима Министарства рада, 2024. године просечна месечна нето пензија за оне који су најмање 45 година уплаћивали у пензиони фонд износила је 1.543 евра. И тај износ је једва довољан за преживљавање у већим градовима, где просечна кирија за двособан стан износи око 1.000 евра.

Најугроженија група пензионера су они који из разних разлога већи део живота нису били запослени или нису уплаћивали доприносе – што је чест случај код самохраних мајки или самосталних предузетника.