Сателит мери отапање полова

Европска свемирска агенција ускоро ће лансирати нови сателит Криосат 2, који ће прецизно мерити топљење леда на поларним "капама".

Иако се зна да се лед на половима топи, нико не зна којом брзином. До сада су научници углавном мерили месечне варијације у количини леда.

Међутим, нови европски сателит Криосат 2 прецизно ће мерити промене на половима, али и на глечерима и великим сантама леда, који заједно покривају 20 одсто планете.

Вођа научног тима Криосата, Данкан Вингам, каже да ће главни фокус бити на Арктику и Антарктику јер поларне капе играју кључну улогу у регулацији климе на земљи.

"У суштини, надамо се да ће нам Криосат дати слику о томе како се велике ледене површине мењају. И антарктички и арктички лед доприносе промени нивоа мора, с тим што лед на Арктику посебно утиче на климу у Европи", подсећа Вингам.

Криосат 2 је тежак 700 килограма, а опремљен је уређајима провереним на претходним сателитима. Међутим, овај сателит понеће један специјални сензор.

"Ту технику смо проверили на ранијим, посебно европским сателитима ЕРС и Енвисат. Али овога пута имамо и сензор специјално саграђен да решава проблеме са ледом. Криосат ће нам слати потпуно нове податке из орбите", наглашава Вингам за Глас Америке.

Велика прецизност мерења

Пуне три године, Криосат 2 ће са висине од 700 километара сантиметарском прецизношћу мерити дебљину леда. Доктор Дони Јохансен из норвеког Еколошког центра Нансен у Бергену, каже да ће то омогућити пуно разумевање промена нивоа мора.

"Још не знамо тачно зашто ниво мора негде расте, а другде опада. Зато нам је потребно да знамо колико се брзо топе глечери и ледени покривачи. Потребно нам је да знамо како се океани загревају. Али неће бити лако саставити све то у пуну слику и тако омогућити пуно разумевање зашто се ниво мора мења", каже доктор Јохансен.

Метеоролози и океанографи широм света нестрпљиво чекају прве податке са Криосата 2 који би требало да обезбеде до сада највећи увид у тајне једног од важних чинилаца климатских промена.