Читај ми!

Блиски исток, одбројавање до почетка катастрофе

Шеф америчке Централне команде допутовао је у Израел, дан пошто су у нападу израелских авиона убијена три сина политичког лидера Хамаса Исмаила Ханијеа и усред претњи Ирана осветом за смрт генерала Револуционарне гарде у сличној акцији у Дамаску. Хамас, упркос тврдњама Ханијеа да смрт његових синова неће утицати на ток преговора, има озбиљне резерве на план о примирју, о којем две стране већ месецима преговарају у Катару и Египту.

Блиски исток, одбројавање до почетка катастрофе Блиски исток, одбројавање до почетка катастрофе

Координација одбрамбених планова главна је мисија првог човека америчке Централне команде, генерала Мајкла Куриле, који је у Израел стигао у тренутку у којем обавештајци из Вашингтона напад Ирана сматрају "неизбежним".

"Време је да казнимо Израел", пише иранска агенција Ирна, наводећи да се с обзиром на стање на терену и из ставова званичника власти у Техерану може закључити да је "донета коначна одлука о сценаријима одговора" на напад у Дамаску.

Тензије на Блиском истоку, које суштински прате развој ситуације у Појасу Газе, доведене су до тачке пуцања када су израелски авиони бомбардовали ирански конзулат у Дамаску и убили 16 особа, укључујући тројицу генерала Револуционарне гарде.

Недељу дана касније, за свега 24 часа под неразјашњеним околностима у предграђу Бејрута, после мучења, изрешетан је један од кључних оперативаца финансијске мреже која стоји иза Хамаса, а недуго затим, израелски авиони погодили су возило у којем су страдала три сина и два унука политичког лидера Хамаса Исмаила Ханијеа.

Хамас је одмах саопштио да су синови лидера те организације били у посети породицама, док је Јерусалим навео да су њих тројица, у ствари, били на путу да изведу терористички напад, што је међу Палестинцима изазвало приличан бес, будући да су се у аутомобилу налазила и деца.

Иако је Ханије, одмах пошто му је јављено да су му у Појасу Газе страдали синови и унуци, рекао да њихова смрт неће имати утицаја на ток преговора о примирју са Израелом, други представници ове организације изнели су низ резерви на нацрт документа, који су у Каиро и Доху донели израелски обавештајци.

Листа захтева Хамаса

Прва примедба Хамаса односи се на ритам повратка палестинских избеглица у Појас Газе, пошто се у новом документу не наводи којем ће броју и у којем временском року бити дозвољено да се врате кућама, пише либански Мајадин, близак Хезболаху.

Хамас се, такође, противи распоређивању израелских снага око густо насељених подручја, што, истовремено, значи да ова палестинска организација не пристаје на изградњу тампон-зоне око Појаса Газе, иако су радови већ увелико у току.

Према плану, који је објавио израелски дневник Хаарец, око тарабе која дели Израелце и Палестинце, гради се километар широка тампон-зона, која би обухватала око 16 одсто територије садашњег Појаса Газе.

Остаје, међутим, нејасно на који ће се начин нова тампон-зона разликовати од оне која је постајала и пре упада Хамаса 7. октобра, када су Хамасови борци упали на територију Израела и убили око 1.200 људи. Израелске снаге реаговале су неколико сати пошто су припадници јединице Нукба параглајдерима, багерима и мотоциклима просто прегазили ограду и дроновима неутралисали даљински управљана митраљеска гнезда.

Хамас, супротно овом плану, тражи потпуно повлачење израелских трупа из улица Салах ел Дин и Ел Рашид, које су власти у Јерусалиму замислиле као коридоре за евентуалне брзе интервенције на критичним тачкама.

Иако је претходно договорено да Хамас ослободи 40 талаца који су отети током упада у Израел 7. октобра, испоставило се да палестинска милиција не може да обезбеди довољан број деце и старијих људи, па је понудила да "једноставно ослободи 40 Израелаца".

Напад на Израел

Иранске ракетне снаге и јединице у чијем су наоружању беспилотне летелице већ су, више од недељу дана, у стању пуне борбене приправности, што амерички и израелски обавештајци тумаче као јасан сигнал да је напад на Израел неизбежан.

"Није питање да ли ће, већ када ће напасти", наводи Блумберг, преносећи процене америчких обавештајних служби да ће за овај напад бити употребљени балистички пројектили и беспилотне летелице, које са иранске територије, без проблема, могу да долете до Израела.

Суочени са могућношћу осветничких напада, Американци су први пут од 1979. године и Исламске револуције, којом је са власти свргнут шах Реза Пахлави, директно ступили у контект са Иранцима и затражили да америчке базе изузму са списка потенцијалних мета.

Портал Аксиос, истовремено, тврди да су Израелци од Вашингтона затражили да утиче на Иран да избегне било какву ескалацију, упозоравајући да би евентуални напад Техерана, неминовно, изазвао жестоку реакцију Јерусалима.

Против иранског одговора изјаснили су се и највиши званичници власти у Лондону и Берлину, али је и Иран, скоро истовремено, почео да плете дипломатску мрежу око Израела, пошто је шеф дипломатије Хосеин Амијер Абдолрахман обавио низ телефонских разговора са челницима арапских држава у којима су смештене америчке базе.

Последњу осветничку акцију Иран је извео пошто је администрација тадашњег америчког председника Доналда Трампа, у нападу дронова 2020. године у Багдаду, убила команданта Револуционарне гарде и најхаризматичнијег иранског војника, генерала Касема Солејманија.

Иранци су тада балистичким пројектилима засули базе у Ираку у којима су се налазили амерички војници. У тим нападима лакше је повређено стотинак Американаца.

Како пише Јерусалем пост, Иран на располагању има десет начина да нападне Израел. За сада није јасно за који ће се одлучити а да не изазове свеопшти регионални сукоб.

субота, 25. мај 2024.
17° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије