Читај ми!

Немачки пензиони систем има велики проблем – ко ће финансирати пензије старијих генерација

Немачка се суочава са изазовима око пензионог система. Све је већи број пензионера, а све мањи број запослених. Министар финансија предлаже улагање у акције, али опозиција то критикује.

Након што генерације рођене између 1955. и 1969. године – познате као "baby boomers", оду у пензију, очекује се да ће имати дужи животни век. Међутим, број запослених у Немачкој не расте пропорционално. То значи да ће све већи број пензионера бити на терету све мањем броју људи који раде. Поставља се питање: ко ће финансирати пензије старијих генерација?

Немачки систем пензија, који је уведен 1889. заснива се на обавезном осигурању, где се пензије садашњих пензионера финансирају новчаним износима који се одбијају од плата запослених - то је систем познат као "генерацијски уговор".

На почетку 60-их година је на једног пензионера долазило шест радника. Данас је та пропорција 2:1, а и даље пада. Значајан део федералног буџета одлази на допуну немачком пензионом систему: у 2024. години, 127 милијарди евра ће бити уплаћено у пензиони фонд, а то чини трећину свих државних издатака. Очекује се да ће се ова сума до 2050. готово удвостручити.

У исто време, пензионери су постали значајна група бирача. Зато је обезбеђивање функционисања пензионог система постало тема жестоких расправа и постоји хитна потреба да се нешто уради.

Владајућа коалиција коју чине социјалдемократе(СПД), Зелени и Либерали(ФДП), не жели да смањи пензије. Исто тако не жели ни да повиси доприносе за пензије, а ни старосну границу за одлазак у пензију - у коју се сада иде са 67 година.

Нови план: "Пензија од акција"

Да би решили проблем, министар финансија Кристијан Линднер (ФДП) предложио је план према којем ће федерација да преузме кредит од најпре дванаест милијарди евра и - инвестира га на берзи.

Конкретно, планира се оснивање фонда којим ће управљати независна јавна фондација - као тзв. генерацијским капиталом. Новац ће бити глобално распоређен у акције, при чему ће добит да се враћа у јавну касу.

"Више од једног века су пропуштане прилике за пензије које је нудило тржиште капитала. Сада бисмо тиме улагали у будућност овог друштва", написао је Линднер на Икс-у.

Сума од дванаест милијарди евра требало би да се повећава за три одсто сваке године у наредном периоду. До 2035, акције би требало да вреде најмање 200 милијарди евра да би потпомогле државно пензионо осигурање.

Критике из ЦДУ

ЦДУ као највећа опозициона странка критикује план као неефикасан. Аксел Кнериг, заменик председавајућег Одбора за рад и социјална питања у Бундестагу, рекао је за „Ипен медију" да тзв. Пензиони пакет II не гарантује "дугорочно обезбеђивање немачких пензија". Он доводи "до повећања доприноса у будућности и тиме додатно оптерећује запослене".

ЦДУ није суштински против улагања на тржишту капитала ради остваривања додатних прихода од камата, али тренутни концепт, према Кнеригу, не доноси "значајан приход с обзиром на додатно оптерећење дугом".

Широко распрострањена улагања у акције, према подацима Немачког института за акције, просечно доносе шест до осам одсто приноса годишње. Министар финансија Кристијан Линднер очекује "више од три, четири одсто добити".

Улагање на берзу носи ризик потпуног губитка новца, али према подацима Савезног министарства финансија требало би успоставити безбедносни механизам заштите имовине фондације.

Како функционише немачки систем пензија

У Немачкој је обавезно државно пензионо осигурање само за запослене. Самостални, односно приватни и власници фирми могу да уплаћују новац у државни пензиони систем или у приватна осигурања. Државни службеници са посебним статусом – чиновници – ослобођени су плаћања обавезних доприноса и имају сопствени пензиони систем. Ове две групе чине око 12 одсто радне снаге у Немачкој.

Политичари левог центра су у прошлости често захтевали да се ове добро плаћене групе чиновника интегришу у државно осигурање. Јер, само тако систем може да се дугорочно стабилизује.

У државни пензиони фонд се тренутно уплаћује 18,6 одсто месечне бруто-плате радника, при чему радник и послодавац плаћају по пола. Месечни допринос не сме да премаши 1404,30 евра.

Влада очекује да ће стопа доприноса од 2028. да порасте на 20 одсто и до 2035. на 22,3 одсто, као и да ће на овом нивоу остати до 2045. године.

Тренутни "ниво пензија" – износ који се исплаћује пензионерима сваког месеца – износи само 48 одсто просечне месечне плате, а то влада планира да законски гарантује до 2040. године.

Шта ако државна пензија није довољна

У 2023. години је, према подацима Немачког пензионог осигурања, просечна месечна пензија у Немачкој износила 1550 евра. Тренутни подаци показују да 61 одсто пензионера прима мање од 1.200 евра месечно из државног пензионог осигурања. Сваки трећи пензионер чак прима мање од 750 евра.

Многе жене у Немачкој примају знатно мању или чак никакву пензију. То је зато што су радиле у области ниско плаћених послова. Многе су годинама биле домаћице и нису се враћале на посао у годинама након рођења деце.

Поновно запошљавање након дугогодишњег одсуства с тржишта рада није једноставно. За многе пензија није довољна да покрије основне трошкове, па раде како би је допуниле или примају социјалну накнаду од државе.

Долазе избори...

Предизборна кампања за изборе за Бундестаг 2025. године је пред вратима. Очекује се да ће пензије играти важну улогу. Сара Вагенкнехт жели да позиционира своју нову странку БСW као "глас немачких пензионера". Бивша челна политичарка странке Левице најавила је да ће се током предизборне кампање фокусирати на тему обезбеђивања пензија.

"Пензија је вероватно највећи социјални проблем данашњице", рекла је Вагенкнехт у интервјуу за лист Аугсбургер алгемајне цајтунг. "Социјално-политички скандал је да многи људи примају малу пензију, упркос деценијама уплаћивања доприноса".

Питање је да ли ће немачка влада моћи да профитира од планова за пензију из добити од акција током изборне кампање 2025. године. Чак и ако би се планирано финансирање пензија у акцијама усвојило у Бундестагу – пројекат би могао да растерети пензиони систем само ако функционише дугорочно.

петак, 19. април 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво