Читај ми!

Репортерка РТС-а о извештавању из Москве: Нисмо размишљали о страху, пешке смо стигли до места напада

О терористичком нападу у Москви од првог тренутка извештавала је екипа РТС-а, а чинили су је репортерка Николина Ракић и сниматељ Александар Токин. Страх није било нешто о чему смо размишљали, поручује Ракићева и објашњава како су упркос обустављеном саобраћају успели да дођу до места напада.

Николина Ракић објашњава да су Москву отишли сасвим другим поводом.

“Ми смо у Москви били од уторка увече и отишли смо да пратимо посету српске делегације. Српски министар спољних послова је посетио руског министра. Извештавали смо о томе, били смо на утакмици репрезентације Србије и Русије. И дан пред повратак у Србију догодио се терористички напад, што је, наравно, променило фокус извештавања”, навела је Ракићева.

Истиче да су у хотелу путем руских медија сазнали да је дошло до пуцњаве.

“У првим тренуцима, прва информација која се појавила јесте да је троје рањених, али је, очигледно, било посреди да је пуцњава била већих размера. Нека три-четири минута је трајала одлука о томе када крећемо, где крећемо”, истакла је Ракићева.

Истиче да је најизазовније било наћи где је тачно "Крокус сити хол".

“То је можда било најизазовније у том тренутку зато што смо видели на мапама, које у Русији функционишу теже него раније и нису довољно прецизне, да се то налази неких 15 километара од нас. Добили смо такси. Међутим, како смо кренули, то путовање је трајало и трајало. Правиле су се колоне возила. Просто, почео је да се зауставља саобраћај широм Москве”, објаснила је Ракићева.

Додаје да су видели упозорења да је у кругу од 65 километара застој у саобраћају.

“Ми смо се приближили негде на четири километра од саме несеће, то смо после схватили. Ту је саобраћај у потпуности обустављен. Оно што смо ми током првог укључења и рекли, ту су се пробијала возила Хитне помоћи, ватрогасци, полиција и то је већ био јасан знак”, рекла је репортерка РТС-а.

Обустављен саобраћај, ходање до места напада

Истиче да су видели хеликоптере који надлећу подручје и који иду у одређеном смеру.

“Схватили смо да треба да скренемо десно, јер је ту затворен саобраћај и у том смеру иду сви надлежни, тако да смо ми кренули пешака ка том месту. Неких четири километра колега сниматељ и ја смо ходали. И у том тренутку заиста било нам је важно да стигнемо до тамо да видимо шта се дешава. Нисмо имали никаквих детаљних информација ни да ли су нападачи ухапшени, ни да ли је напад у потпуности завршен, шта се дешава”, објаснила је Ракићева.

Указала је да како су се приближавали "Крокус сити холу" видели су огроман пожар, велики број полицијских екипа, екипе Хитне помоћи. “Приближили смо се на 500-600 метара од саме зграде”, додаје Ракићева.

"Имали смо среће, друге екипе су померили километар даље"

Поручује да је у том тренуцима била важна веза са матичном кућом – РТС-ом у Београду.

“У тим моментима највећи непријатељ када је свака кризна ситуација су друштвене мреже. Ту се појављује велики број снимака, дезинформација, а с друге стране званичних информација готово да нема у тим првим минутима. Нама су овде из Београда преносили све што стиже од страних медија. Тамо је тешко приступити било којим страним сајтовима, а што је још и теже у неким тренуцима када је падао интернет, потпуно је била онемогућена мрежа и комуникација, па смо онда и то некако успут све покушавали да сазнамо”, објаснила је Ракићева.

Оно што смо ми могли да видимо на лицу места јесте да се гасио пожар, да је истрага и потрага за нападачима у току, пси су са полицијом њушили све аутомобиле који су били ту на паркингу и претресали, навела је Ракићева.

“Ми смо можда имали мало среће да кажем да на том месту нас пусте да одатле радимо послове, друге екипе су померили сигурно један километар одатле”, каже репортерка РТС-а.

"Страх није било нешто о чему смо размишљали"

На питање да ли су се плашили, Ракићева каже да страх није било нешто о чему су размишљали у том тренутку, као и да када врате филм можда неке ситуације нису биле најпаметније, али да је тако налагао сам догађај.

Наводи и да су антитерористичке мере у Русији на снази претходних година.

“Ми када смо дошли, оно што нама није уобичајено, а то је да се при уласку у сваку институцију, метро или железничку станицу пролази кроз КД врата. Али од петка увече на тим вратима, осим запослених, били су и припадници полиције, детаљно су отварали сваки ранац, сваку торбу, ми смо имали опрему стално с нама, постоје неки посебни уређаји који детектују шта је све у торби, тако да смо могли да видимо полицију буквално сваких десетак метара у оквиру станице. Ту су били и пси, легитимисали су насумично људе, пролазнике на улици, тако да је била сеопшта атмосфера тог психолошког утицаја терористичког напада”, рекла је Ракићева.

"Као да је град стао"

На питање да ли је било панике међу људима на улици, каже да није у правом смислу те речи, али да је било нелагоде.

“Нама се десило док смо ишли метром да је два-три пута нестао контакт, односно струје, и сада видите по реакцијама људи да свако гледа да ли се нешто чудно још дешава. Или када неко уђе са неком већом торбом, сви погледи су упрти ка тој особи. Тако да са те стране ми смо могли од оних са којима смо разговарали да чујемо да се не плаше, да је то ујединило Русију, да их на тај начин неће заплашити они који су извршили напад, али са друге стране на улицама је било доста мање људи, било је и мање људи у превозу и некако као да је град посебно током викенда стао”, навела је Ракићева.

Истиче да су све манифестације биле отказане, али и да се негде нешто дешавало да људи из страха нису хтели да иду.

При повратку у Београд на аеродрому каже да нису имали проблема, али да је дан пре тога аеродром био евакуисан због лажне дојаве.

"То је оно што је уследило – цела атмосфера у јавности након тога, константно је било узнемирење, константно су се слали подаци о постављеним експлозивним направама и то је оно што је остао и наш утисак да смо онако отишли у неком, да кажем, благом страху”, закључила је Ракићева.

субота, 27. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво