Читај ми!

Настоји ли Кина да умањи зависност од западних тржишта

Трендови у спољној размени Народне Републике Кине сугеришу да та земља настоји да повећа трговину са земљама чланицама АСЕАН-а, БРИКС-а и иницијативе "Појас и пут" – како би умањила зависност од економске размене са ЕУ и САД.

Европска унија и Сједињене Америчке Државе дуго времена су били највећи спољнотрговачки партнери Кине.

Међутим, од 2020. године, западни блок су са места највећег спољнотрговинског партнера Кине свргле чланице Удружења земаља југоисточне Азије (АСЕАН).

Примера ради, Кина је са њима у 2022. остварила трговинску размену од 975 милијарди долара, у поређењу са 847 милијарди долара са ЕУ, односно, 759 милијарди са САД.

Такође, Пекинг тренутно ради на потписивању десет уговора о слободној трговини са земљама чланицама иницијативе "Појас и пут" и већ поседује такав споразум, што у билатералној, а што у мултилатералној форми са 29 држава, с којима је у минулој години остварио размену од око 1,3 билиона (1.300 милијарди) долара, што је скоро 40 посто кинеске спољне трговине.

Зато стручњаци који се специјализују за макроекономску политику Кине тврде да је извесно да она, суочена са све више притисака у форми царина и различитих санкција за њена предузећа од стране Запада, покушава да умањи своје ослањање на тржишта САД и ЕУ кроз стимулацију економске размене са земљама у развоју.

За то користи више механизама, као што су организација БРИКС, иницијатива "Појас и Пут", те уговори о слободној трговини(ФТА).

Кина види даље од САД и ЕУ

Управо је мултилатерални уговор о слободној трговини са четрнаест држава азијско-пацифичког региона, познат под називом "Регионално обухватно економско партнерство"(РЦЕП), који обухвата и десет чланица АСЕАН-а, један од фактора који је у значајној мери допринео повећању обима размене с њима.

Тај споразум о међусобној либерализацији трговине који предводи Народна Република Кина потписали су и традиционални војнополитички савезници Вашингтона – Јапан, Република Кореја, Аустралија и Нови Зеланд.

Ако се сабере трговинска размена Кине са свим тим државама долази се до импресивне цифре од 1,77 милијарди долара.

Иначе, укупна економска размена Пекинга са свих 154 чланица иницијативе "Појас и пут", која углавном окупља земље Азије, источне Европе, Латинске Америке и Африке (и у коју нису укључене државе попут САД, Велике Британије, Француске, Канаде, Јапана или Аустралије) износи 2,74 билиона долара.

У склопу организације "БРИКС" нарочито је скочила трговина са Русијом, која празнине настале повлачењем компанија са Запада и њему блиских држава попут Јапана и Јужне Кореје попуњава увозом кинеске робе попут возила и електронике.

Размена између Пекинга и Москве прошле године је достигла читавих 240 милијарди долара.

Интересантно је да је Кина у 2023. години извезла робу у вредности од чак 3,34 милијарди долара (око 800 милијарди више него у 2019. пред пандемију), и да је на њу отпало 13,8 одсто свог извоза у свету.

Она остаје највећи светски извозник упркос низу ограничења и забрана који долазе са Запада, као које се односе на увоз њене 5Г мреже, соларних панела или лидар технологије, или на испоруке најсавременијих чипова и машина и материјала за производњу истих кинеским компанијама.

субота, 13. јул 2024.
35° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару