Алексеј Наваљни, смрт у Сибиру

Жртва циљаног политичког убиства или човек који је умро услед последица који владају у сибирској кажњеничкој колонији, Алексеј Наваљни је успео да уједини присталице и противнике - прве у жалости због губитка лидера, а потоње у спекулацијама око узрока смрти једног од најутицајнијих руских дисидената. Породица још увек чека званично обавештење о смрти.

Алексеј Наваљни, смрт у Сибиру Алексеј Наваљни, смрт у Сибиру

Неколико девојака и младића покушало је, носећи цвеће и свеће, да приђе споменицима жртава политичких прогона у неколико руских градова, али већина није успела да стигне до одредишта, јер су им се на путу испречили полицајци. Присталице опозиције су, ипак, успеле да цвеће положе на споменик жртвама Стаљиновог режима у Москви. Протести су организовани испред руских амбасада у неколико европских градова, укључујући Београд и Берлин.

Млади активисти су пут ових обележја кренули непосредно пошто су руске затворске власти објавиле да се најпознатији дисидент ове државе, после шетње кругом затвора названог "Поларни вук" безмало 2.000 километара удаљеном од Москве, срушио током шетње и потом умро, иако је хитна помоћ стигла за свега седам минута, што је изазвало прилично подозрење ког дела руских аналитичара, с обзиром да је најближа станица хитне помоћи удаљена 35 километара.

Десетак сати од објављивања ове информације, узрок смрти Алексеја Наваљног још увек није био познат, а ка затвору су кренули руски истражитељи и његов адвокат. Такође, о смрти није обавештена ни његова породица.

"Не заваравајте се - за смрт наваљног одговоран је (руски председник Владимир) Путин", рекао је амерички председник Џозеф Бајден, који је, истовремено, признао да Вашингтон не зна детаље везане за смрт руског дисидента.

Сличне оцене изнели су и бројни европски званичници на конференцији о безбедности у Минхену, чије су главне најављене теме, до објављивања вести о смрти Наваљног, били ратови у Гази и Украјини.

Бајден, који је Русији пре три године претио тешким последицама уколико Наваљни умре у затвору, у петак није могао да каже какве казнене мере Вашингтон спрема Москви.

"Разматрамо широк спектар опција", рекао је амерички председник.

Путинов портпарол, Дмитри Песков је овакве изјаве западних званичника назвао "апсолутно неприхватљивим", јер за сада не постоје било какве информације о узроцима смрти Наваљног.

Председавајући руског парламента, Вјачеслав Володин је, пак, за смрт дисидента оптужио Вашингтон и Брисел.

"Узрок ће утврдити форензичари и истрага, али када, без чекања на резултате истраге, оптужбе и изјаве политичара и шефова непријатељских држава звуче као копије, прво се мора одговорити на питање - коме данас користи смрт Наваљног“, сматра Володин.

И Украјина је осудила смрт Наваљног, мада је његова судбина, протеклих година, у тој држави изазивала јако мало симпатија, јер је тврдио да ће Крим још јако дуго остати у саставу Русије, док је додељивање Оскара за најбољи документарни филм остварењу "Наваљни" изазвало бес у Кијеву.

Касније, из затвора, оштро је критиковао напад Русије на Украјину.

У Русији, био је највећа звезда опозиционе политичке сцене, дајући наду присталицама да ће Русија будућности бити "предивна", предлажући стратегију и за председничке изборе који се одржавају у марту.

Аналитичари сматрају да би смрт дисидента могла представљати додатни ударац за већ прилично разједињену опозицију, која у овај изборни процес улази у условима драматично другачијим у односу на време када је Наваљни почео политичку каријеру.

У таквим условима, кандидатуру Бориса Надежднина подржало је 105.000 Руса, однсно 6.000 више од броја потписа неопходних да би се његово име нашло на гласачком листићу.

Прикупљени потписи, сами по себи, представљају огроман успех, јер су присталице опозиције упркос страху стајали у редовима да подрже Надеждина.

Власти су, у међувремену, десетак хиљада гласова оцениле као непотпуне, иако је извесно да кандидат опозиције, којег су подржали и сарадници Наваљног, није имао шансу да освоји више од четири одсто гласова.

Поларне казнионице

Алексеј Наваљни је у сибирску казнионицу пребачен пре неколико месеци, након што је његова портпаролка Кира Јармиш објавила да је нестао из кажњеничке колоније Мелихово, око 250 километара о Москве.

Неколико дана касније, "пронађен" је у затвору ИК-3, познатом по имену "поларни Вук", који уз "Поларног медведа" и "Поларну сову" чини ланац кажњеничких колонија у које су упућују најозбиљнији преступници.

О сибирским затворима, за чије се затварање годинама залажу бројни руски активисти тврдећи да служе за арчење државног новца и застрашивање политичких противника, тек повремено исплива понеки детаљ.

Пуштени заточеници тврде да им је наређивано да сатима стоје непокретно по цичој зими, те да су неретко у таквим условима, поливани водом. Затвор је изграђен 1961. године на месту на којем се у Стаљиново време налазио 501. гулаг у којем су климатски услови употребљавани као оруђе репресије.

Руски извори наводе да се на територији те државе налази укупно око 700 радних логора у којима је затворено 266.000 затвореника, односно упола мање него пре две године, када је велики број осуђеника послат на украјински фронт.

Наваљни против Путиновог унутрашњег круга

Наваљни је био познат као оштар критичар Кремља. По професији је био правник, а почео је да се бави политиком 2000. године као члан партије Јаблоко, а озбиљније је ушао у политику када је помагао у протестима у Русији одржаним 2011-12. године, тврдећи да је било изборне преваре и да је влада корумпирана.

Истраживао је Путинов унутрашњи круг људи и своје снимке постављао на интернет. Снимци су имали неколико стотина милиона прегледа.

Од 2011. године био је више од 10 пута у затвору, због разних дела. Кандидовао се за градоначелника Москве 2013. године, и тада је био други на изборима са 27,24 одсто гласова.

Наваљни је 2016. најавио да ће учествовати на председничким изборима 2018, али му је суд забранио да се кандидује због тога што је 2013. године у граду Киров осуђен на пет година затвора условно због проневере, односно, за присвајање дрвне грађе у вредности од око 500.000 долара из државне компаније.

Учествовао је редовно на протестима против власти и неколико пута био хапшен, посебно у периоду 2017, 2018. и 2019. године.

Основао је фондацију за борбу против корупције и био на челу централног већа странке Русија будућности, представљајући опозицију владајућој Јединственој Русији на челу са Владимиром Путином.

После тровања нервним агенсом у Сибиру 2020. године, за шта је оптужио руске обавештајце, отишао је у Немачку на лечење, које је било успешно, иако је био у коми.

Након опоравка, вратио се у Русију 17. јануара 2021. године, а одмах по слетању, ухапшен је на аеродрому у Москви. Осуђен је на две и по године затвора због кршења ранијег условног пуштања, током опоравка у иностранству.

У марту 2022. Наваљни је осуђен на девет година затвора због, како је наведено, непоштовања суда и проневере. Наваљни је у августу 2023. године проглашен кривим за оснивање и финансирање екстремистичке организације, због чега је осуђен на још 19 година затвора. Скоро трећину времена у затвору, Наваљни је провео у самици.

Био је ожењен Јулијом Абросимовом са којом је имао двоје деце, ћерку Дарију и сина Захара.

недеља, 28. април 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво