Читај ми!

Премијер Нарендра Моди у Вашингтону - хоће ли Индија наставити да повећава увоз руске нафте

Индијски премијер Нарендра Моди ових дана се налази у званичној посети Вашингтону, где наново трпи притисак да политички и економски изолује Русију због њене интервенције у Украјини.

Премијер Нарендра Моди у Вашингтону - хоће ли Индија наставити да повећава увоз руске нафте Премијер Нарендра Моди у Вашингтону - хоће ли Индија наставити да повећава увоз руске нафте

Индијски премијер Нарендра Моди, који се налази у званичној посети Вашингтону, имао је разговоре и пригодну вечеру с домаћином, председником Џозефом Бајденом, поново је гостовао у америчком конгресу, те се састао са више водећих пословних људи, као што су руководиоци "Тесле", односно, "Епла" Илон Маск и Тим Кук.

Америчке компаније, под притиском владе у Вашингтону и због уопште лоших међусобних односа своје земље са Кином сада траже алтернативна тржишта и производна упоришта.

Оне због величине популације, економског раста и јефтине радне снаге нарочито полажу наде у Индију иако та држава потконтинент још увек има озбиљне проблеме с инфраструктуром, а њених око 1,4 милијарди становника имају малу куповну моћ. 

Амерички "Амазон" већ је обећао улагање близу 13 милијарди америчких долара у Индију у наредних седам година. "Епл", који је у априлу отворио своју прву продавницу у тој земљи, намерава да подржи свог главног снабдевача тајвански "Фокскон" у његовом настојању да пребаци део својих производних капацитета из Кине у "највећу светску демократију", како се Индији често ласка.

"Фокскон" жели да повећа удео који његова постројења у Индији имају у укупној производњи са садашњих око шест на чак - 25 процената. 

И чувени амерички произвођач електричних аутомобила "Тесла" преговара са властима у Њу Делхију о отварању постројења за производњу батерија и фабрике возила у Индији, а њен власник Илон Маск нуди и увођење сателитске мреже "Старлинк", која пружа могућност коришћења широкопојасног интернета и у удаљеним крајевима у којима није добро развијена комуникациона инфраструктура.

Моди се у своју земљу враћа носећи обећање америчког произвођача чипова "Мајкрон" за инвестицију од 825 милиона долара у градњу производне линије и истраживачког центра у Индији.

Геополитички циљеви Вашингтона у вези са Индијом

Власти у САД, дакле, Индију виде као стратешког партнера који игра важну улогу у окруживању Народне Републике Кине и сузбијању њеног војнополитичког утицаја у Индо-Пацифику, али и као будућег економског дива који треба да послужи као дестинација за америчке и савезничке инвестиције и омогући смањивање економске зависности од кинеског тржишта и снабдевача. 

За САД је суштински важно и да, што је више могуће, потисну руско наоружање из Индије будући да је она, деценијама, највећа муштерија Русије у војном погледу.

И чини се да је Вашингтон последњих година штапом (претњама Делхију санкцијама због куповине противавионског система "С-400" и критикама у вези кршења људских права муслиманске мањине) и шаргарепом (нуђењем посредовања у довођењу америчких гиганата на индијско тржиште и трансфера војне технологије) донекле у томе и успео. 

Наиме, Моди је током боравка у Вашингтону зацементирао договор о куповини америчких дронова "предатор" и потписао уговор о заједничкој производњи авионских мотора који се уграђују у борбене апарате "Ф-18" америчког порекла (којима су поред САД наоружане, рецимо, Аустралија и Канада) и који ће се користити у новој индијској борбеној летелици "теџас марк-2", која се налази у завршној фази развоја.

Дуго се говорило о томе и да би управо "Ф-18" могао да буде изабран за опремање првог носача авиона домаће производње "Викрант", који је управо пре неколико месеци завршио све потребне тестове на мору, али се чини да ће уместо њих палубу тог брода носивости 45.000 тона красити морнаричка верзија француских "рафала". 

Индија је последњих година од САД купила и ударне хеликоптере "апач" и извиђачке авионе "посејдон". То је такође резултат понуда и притисака Вашингтона да се Њу Делхи, један од четири члана војнополитичког блока "Квадрилатерални дијалог о безбедности" у склопу којег се продубљују војне везе и развија стратегија за обуздавање раста кинеске моћи у водама Тихог и Индијског океана, одвоји од Русије и чвршће веже за САД и њене савезнике. 

То, наравно, ипак не значи да ће се Индија одрећи руског наоружања - оно је присутно у свим родовима њене војске. Штавише, пишу медији у тој земљи, око 85 посто оружја и опреме који се користе у индијској војсци су руског порекла.

Рецимо, један од два носача авиона у саставу индијске морнарице "Викрамадитја" и летелице на његовој палуби су руске производње.

Индијци, на пример, поседују руске борбене авионе "МиГ-29" и "Су-30" (ове друге и производе по лиценци), противбродске ракете, савремене тенкове "Т-90С", хеликоптере породице Камов "Ка-226" и "Ка-31" и огромне количине руских противтенковских ракета "конкурс" и преносивих противавионских ракета "игла". 

У периоду од 2016 до 2020. 23 одсто свог извоза руског наоружања и војне опреме је отишло у Индију. С друге стране, та оруђа су чинила половину свог увоза за војне потребе које је Индија остварила у том периоду.  

Добробит за Индију превелика да би она попустила притисцима са Запада

Међутим, оно што вероватно највише интересује бизнисмене у Индији је да ли ће Нарендра Моди и његова влада остати доследни досадашњој политици несврставања, неприклањања у целости ни једној од три велике силе. Односно, да ли ће и после ове посете Вашингтону одолети притиску америчких званичника да драстично умањи набавку нафте, гаса, угља и ђубрива из Русије, будући да јефтини руски енергенти и хемикалије омогућавају свим економским субјектима на потконтиненту да се заштите од инфлације и очувају своју профитабилност и пословање. 

Сматра се да је Индија повећала увоз нафте из Русије већ у априлу прошле године, само месец дана након отпочињања специјалне војне операције у Украјини, те да је у прва три месеца од уласка руских трупа у ту земљу потрошила око пет милијарди америчких долара на руску нафту, гас и угаљ. Индија име добре рафинерије нафте које од средине прошле године остварују крупан профит прерадом руске сирове нафте, коју онда продају не само код куће, већ и у иностранству, нарочито земљама Европске уније, попут Холандије.  

Индијски медији ових дана пишу да се наставља раст увоза црног злата из Русије и да је прошлог месеца њихова земља куповала скоро два милиона барела руске нафте дневно, док је просек за прошлу фискалну годину, која се завршила у марту ове календарске, износио око милион. 

Сада Индија, која се у прошлости готово искључиво ослањала на земље Персијског залива попут Ирака, Саудијске Арабије и УАЕ, из Русије намирује чак петину својих потреба за нафтом. Москва је, заправо, сада највећи извозник нафте у Индију. Разлог је, наравно, цена - медији у Азији тврде да су Руси својим индијским пријатељима нафту уступали по просечној цени од 83 америчка долара по барелу у односу на 90 долара, колико је коштала ирачка, односно, 100 долара колико се морало издвојити за саудијску нафту. 

За Њу Делхи, дакле, јефтина руска нафта не само што представља важно средство које омогућава да цене мирују, чиме се гарантује друштвени мир, већ и прилику да се оствари суфицит у трговини са иностранством, те умањи зависност од иначе политички нестабилног Блиског истока, који све више потпада под економски и политички утицај Кине, највећег геополитичког такмаца Индије.

Зато се верује да ће влада премијера Нарендра Модија наставити с политиком набавки енергената из Русије упркос оштрим критикама са Запада да тиме директно подржава руске ратне напоре у Украјини.

 

понедељак, 17. јун 2024.
27° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије