Премијер од 2003, а председник од 2014. – како ће Ердоган ојачати лиру и изградити земљу после земљотреса

У победничком говору, на прагу треће деценије власти, председник Реџеп Тајип Ердоган хиљадама окупљених даје два кључна обећања – изградња делова земље погођених земљотресом и економски опоравак.

Премијер од 2003. председник од 2014. – Ердоганова АК партија 21 годину на националном нивоу не зна за пораз.

Поражени кандидат уједињене опозиције Киличдароглу истиче: 25 милиона људи показало је да жели смену ауторитарне власти.

Како до тулумбе и сопственог бизниса

Грађани Турске, уместо изборних резултата, настављају да прате курс лире. За пет година лира је изгубила 80 одсто вредности у односу на амерички долар.

"Тулумбе су коштале 1 лиру, сада коштају десет. Поскупели су шећер, уље, брашно, али и даље имам муштерије", каже продавац Ахмед. 

Када одете у супермаркет, морате добро да размислите шта ћете купити.

"Моја деца су сада у средњој школи, они имају много више прилика", каже незапослена мајка Туба, "него када сам ја ишла у школу."

"Ако имате свој бизнис, добро је јер многе компаније имају одличне приходе, могу да добију повољне кредите, финансијски услови за њих су веома добри", рекао је пилот Олчај Акдаг.

Већ у говору у изборној ноћи, председник Турске наговештава – остаје при економској политици ниских каматних стопа.

"Та економска политика у најкраћем илуструје цитат министра економије: или ћемо имати привредни раст или ћемо смањити инфлацију. Ми бирамо раст. Ердоган тврди ако имамо високе каматне стопе, имаћемо вишу инфлацију. Али годинама то нисмо видели. Он их снижава, али инфлација расте", каже новинарка Есра Озтурк.

Шта је са турским савезницима

На најважнијим изборима на свету, како су их оцењивали западни медији, прекретница је изостала. Спољнополитичку позицију Турске, НАТО чланице у балансу између Истока и Запада, можда најбоље илуструју честитке у изборној ноћи. Ердогану су их упутили и председници Украјине, Русије и Америке. Турски званичници кажу – пре пола века изабрали смо савезнике, питање је да ли ти савезници сада подржавају нас.

"Када је рат у Сирији почео, тражили смо одбрамбени систем 'патриот', избегли су то. Зато нам је био неопходан систем С-400 из Русије, а сада Турска има и свој одбрамбени систем и разматра савезе и с другим државама", каже Исмаил Сафи, члан Савета Председништва Турске за спољну политику.

Такође, међу турским званичницима и аналитичарима прилика једно од уврежених мишљења је и да је Ердоган схватио да у међународној политици више не важе стара правила. Ердоган, кажу, жели нове односе са Израелом, Саудијском Арабијом, Уједињеним Арапским Емиратима, Египтом, а сада покреће нове процесе и са сиријском владом.

Мир у свету, мир код куће

Турску спољну политику сада дефинишу процеси послеарапског пролећа.

На Балкану Турска жели утицај – стабилност, економску и енергетску сарадњу.

Турска постаје енергетски хуб. Гас из турске преко Србије може да буде дистрибуиран целој Европи.

Пред стогодишњицу оснивања Републике, лице Турске се разликује од оног представљеног у лику њеног оснивача Мустафе Кемала Ататурка. Ипак, турску спољну политику, како се оцењује, наставља да обликује Ататурков постулат мир у свету, мир код куће.