Ко су фаворити за Нобелову награду за књижевност – ко није, а требало би

На листи су и други познати писци за које би, ако би нас неко питао, вероватно климнули главом и рекли да су награду одавно добили: Маргарет Атвуд, Милан Kундера, Људмила Улицка, Стивен Kинг, Давид Гросман, Џојс Kерол Оутс...

Листа кандидата повезаних са нашим регионом такође је врло занимљива. На листи могућих добитника су мађарски писци Ласло Kраснахоркаи и Петер Надаш, хрватска списатељица Дубравка Угрешић, Мирче Kартареску из Румуније, албански писац Исмаил Kадаре и српско-амерички песник Душан Чарлс Симић.

Неки књижевни познаваоци сматрају да се Нобелова награда за књижевност последњих година суочава са кризом идентитета.

То поткрепљују листом победника за које сматрају да покрећу питања о природи саме награде: да ли усмена историја представља књижевност? Да ли песме Боба Дилана "о томе да се ложи на Алишу Киз" представљају литературу?

Колико људи у свету је, пре него што је прошле године освојио награду, читало танзанијског писца Абдулразака Гурна или књиге Француза Жан-Мари Гистава ле Клезиоа, познатијег као ЈМГ ле Клезио, пре 2008. године?

Исто питање би неко, међутим, могао да постави, рецимо, шездесетих година прошлог века за Иву Андрића.

Политика или књижевност 

Иако је Мишел Уелбек један од водећих овогодишњих фаворита за награду, тешко је поверовати да ће је и добити. Посебно тако брзо после Хандкеа, јер Уелбек неуморно подсећа на то колико се Европа помера удесно. 

Уз то је и неко ко упорно понавља, оно што већини пара уши, да љубав јесте тема, као и смрт: "Али када помислите на смрт, све остало постаје подругљиво."

Колико дешавања у свету могу да утичу на одлуку Нобеловог комитета, када је реч о награди за књижевност а не мир, остаје да се види. Ипак, недавни напад на Салмана Руждија у Њујорку свакако је овог писца поново лансирао у жижу светске јавности.

Дејвид Ремник и Бернар-Анри Леви објавили су колумне у којима тврде да романописац заслужује Нобелову награду као признање за свој рад у име слободе изражавања, али и зато што је брутално избоден. Руждијева књижевна достигнућа неоспорна су током већег дела његове каријере, али је већ дуже време више окренут писању по друштвеним мрежама него, рецимо, писању романа.  

Уз то, ко год добије награду ове године може бити, а вероватно и хоће, слављен у име слободе говора. 

Ипак, ако би критеријум да Салман Ружди добије ове године Нобелову награду био "само" напад на њега, онда би по истом принципу Шведска академија могла да награди, рецимо, украјинског писца Андреја Куркова "као чин солидарности против руске инвазије".

Или би Комитет могао да награди Ани Eрно зато што је сада актуелна прича о репродуктивним правима, а њено аутофикцијско дело "Дешавање" једно је од најдубљих и најдирљивијих прича о ужасима који прате забрану абортуса.

Испод радара 

Курдско-сиријски песник Салим Баракат један је од ретких писаца који су и формално  номиновани за награду ове године. Хвалили су га и песници Махмуд Дарвиш и Адонис. Иако му је свега једна књига поезије до сада преведена на енглески језик, предност може да му буде то што тренутно живи у Шведској.

Када смо код поменутог сиријског песника Адониса, иако времешан, ову награду је одавно заслужио, у истој мери као и Т. С. Елиот.

Америчка списатељица Гаријел Луц, која се тек недавно аутовала као трансродна особа, један је од фаворита књижевних сладокусаца јер, како кажу, "њене наизглед просте реченице ствари поједностављују на неочекиван начин, истовремено померајући цео универзум".

Ако би Шведски комитет заиста хтео да помери ствари, онда испод радара не би смеле да остану ни две жене – Шахрнуш Парсипур из Ирана и Сколастик Мукасонга из Руанде. Макар и неке од наредних година.