Самит Шангајске организације за сарадњу – рат у Украјини у сенци питања хране и енергената

Руски Комерсант види самит Шангајске организације за сарадњу - пуноправних чланица - Кине, Русије, Индије, Пакистана и бивших совјетских република Централне Азије као сусрет другова и пријатеља. За њихову већу безбедност, Пекинг би у наредних пет година да обучи 2.000 полицијаца.

"Требало би да подржавамо једни друге због сигурности и развоја, спречимо стране снаге да подстакну 'обојене револуције' и да се заједнички успротивимо мешању у унутрашње послове", истакао је кинески председник Си Ђинпинг у обраћању учесницима конференције.

Кинески и руски председник срели су се први пут од Зимских олимпијских игара у Пекингу. Двадесет дана касније, руске трупе ушле су у Украјину. У Самарканду, Владимир Путин је уважио кинеску уздражност, поручивши да је спреман да одговори на питања и забринутости Кине у вези са Украјином. О Украјини, у саопштењу Си Ђиннинга није било речи.

"Разговор са председником Кине био је уобичајен. Русија није у журби да оконча 'специјалну војну операцију'. Постепено заузимамо украјинску територију. Запад жели да распарча Русију, а руске трупе су у Украјини како би то спречиле", рекао је Путин.

САД заједнички проблем Русије и Кине

Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику наглашава да Кина задржава опрезан став јер жели да се држи подаље од украјинског конфликта. Са друге стране, истиче да их уједињују несугласице са САД.

Са становишта Москве и  Пекинга постоји заједничка сагласност да је за обе стране америчка униполарност проблем. То је разлог због чега се не може очекивати да ће ове две престонице једна другој да затворити врата, објашњава Вукасновић.

Председник Либертеријанског клуба (ЛИБЕК) Милош Николић указује на то да Кина гледа да се позиционира не само у зони Индопацифика него и у зони централне Азије.

"Треба имати у виду да Кина није осудила руску агресију али није је ни декларативно ни материјално подржала", додаје Николић.

Премијер Индије: Храна и ђубриво главна брига

"Ово није ера рата. Главна брига су нам храна, ђубрива и енергенти", рекао је премијер Индије руском председнику, "Ми желимо да се ово што пре оконча", одговорио је Путин Модију. Само украјинско руководство, каже, није спремно за преговоре. На дипломатском пољу председник Турске Анкару види као мост између Истока и Запада.

"Напорно радимо да се сукоб у Украјини оконча што пре. У сарадњи са УН настојимо да омогућимо испоруке украјинског жита и да их доставимо где је најпотребније, нарочито нашој браћи у Африци", рекао је Реџеп Тајип Ердоган.

Вук Вукасановић констатује да је Турска једном ногом на Западу због чињенице да је чланица НАТО-а, док је Индија ојачала своје безбедносне везе са САД јер се плаши успона Кине.

"Упркос томе, учешће Индије и Турске у овим форматима говори да те државе желе да сачувају опцију 'Б', да имају алтернативна партнерства и да се не ослањају на једну групу партнера у спољној политици", закључује Вуксановић.

Ердоган и Моди не само да су разговарали већ су и постигли низ споразума само две године од несугласица око Кашмира. Иран је корак ближе пуноправном чланству организације основане 2001. у Шангају.