Бивши јапански цар Хирохито поред Хитлера и Мусолинија – украјинска стрела у погрешну мету

Украјинска влада на свом званичном Твитер налогу преко месец дана је држала видео-клип у којем је уз фотографије Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија, поставила портрет јапанског цара Хирохита, који се налазио на престолу у време Другог светског рата. 

Та фото-монтажа била је потписана речима "фашизам и нацизам су поражени 1945." и била је део прилога од око 80 секинди који се односио на "руску идеологију данашњице" и у којем се руски председник Владимир Путин оптужује за савремени нацизам, преносе јапански медији.

Фото-монтажа је изазвала снажан протест јапанске владе, на чије је тражење јуче уклоњена.

Гласноговорник владе у Токију Јошихико Исозаки рекао је на конференцији за штампу у јапанској престоници да је третирање бившег цара Хирохита "у истој равни са Хитлером и Мусолинијем сасвим неприкладно и за велико жаљење", те да је због тога од власти у Кијеву затражена корекција.

Украјинске власти након почетка руске интервенција, посветиле су се раду на придобијању подршке влада и јавности широм света, при чему су често посезале за историјским догађајима у свакој од земаља којима су се обраћали за помоћ.

То нарочито важи за председника Володимира Зеленског, који је у говору америчком Конгресу поменуо јапански напад на Перл Харбор како би подстакао саосећање међу америчким посланицима за своју државу као жртву стране агресије, док се, у виртуелном наступу у јапанском парламенту, који му је омогућен на његов сопствен захтев, на пример, дотакао нуклеарне несреће у Фукушими како би покренуо емоције домаћина и издејствовао осуду за наводни напад руске војске на нуклеарне реакторе у централи у Запорожју.

Невини цар

Овог пута то планско коришћење историје зарад емотивног придобијања људи и стицања политичке и материјалне подршке, обило се о главу украјинским властима јер је наишло на једногласну осуду у Јапану где, иначе, и влада и грађанске организације чине много тога да би помогле украјинским избеглицима и цивилима.

У "Земљи излазећег сунца", наиме, верује се да су покретачи јапанског милитаризма и империјализма били војска и фанатици у њој, те да је цар Хирохито, који је постхумно познат и као цар Шова, све време прижељкивао мир и држао се подаље од одлука везаних за освајање и ратне операције.

Зато, ако су украјинске власти већ морале да се дотакну Јапана, гледано из Токија, много прикладније би било помињање генерала Хидекија Тођоа, који је обављао и функцију премијера када је далекоисточна царевина извршила удар на Перл Харбур у децембру 1941. године.

Био је и један од главних заговорника тог за Јапанце, који су били под нафтним ембаргом САД, превентивног напада, а за Американце мучког и подлог атака, те је по окончању рата пред међународним трибуналом у Токију проглашен за ратног злочинца и осуђен на смрт.

И сам тајминг украјинске објаве је био лош, с обзиром на то да је рођендан цара Хирохита 29. априла – он се у Јапану слави као државни празник "Дан Шове".  

Упркос рату, цар остао поштован и вољен

Током окупације Јапана након завршетка рата, америчке снаге су настојале да разграде тоталитарни економски, политички, религијски и војни апарат који је Јапан увео у освајање Азије и сукоб са САД, те да га суштински реформишу у смеру демократије, поштовања људских права и пацифизма. 

Тада, мада су окупационе власти увеле ограничења у вези са величином царске породице која се може издржавати новцем пореских платиша, чиме су присилиле бројне рођаке цара Хирохита да оду са двора, сам монарх, због угледа и религијске поште који је имао у народу, био је поштеђен промена.

Превагнуло је мишљење да ће пацификација Јапана проћи са знатно мање проблема уколико би се он задржао на престолу – Јапан тако није био присиљен да постане република, мада је и то била једна од опција коју су Американци озбиљно разматрали. 

Цар Хирохито остао је у палати у Токију и провео преко шездесет година на престолу, преминувши 1989. у 88. години живота.

У историји Јапан, најдуговечнији је цар и владар који је провео највише времена на престолу. И што је врло битно, њега пуно грађана у Јапану и данас добро памти, јер су одрасли, односно, провели младост у време када је он био жив. 

Цар Хирохито у свету је нарочито познат по историјском обраћању у августу 1945. године у којем је позвао војску да положи оружје и народ да прихвати предају, замоливши своје поданике да "поднесу неподношљиво и издрже неиздрживо".

У том радијском обраћању, први пут је народу омогућио да чује његов глас – цар је до тог тренутка важио за живо божанство и као такво узвишено биће није залазио међу грађанство, односно, није излазио пред очи својих поданика или се оглашавао преко радија.

Мада се у савременом Јапану цар више не поштује као божанство, нити се сматра главним носиоцем државног суверенитета или државом самом, како је то било до краја рата, он важи за симбол нације и ужива огромно поверење и поштовање.

Цар и царска породица и даље су у том смислу институције у Јапану и, за разлику од многих европских земаља, однос према њима није попут оног какав уживају певачи, глумци и друге звезде, већ увек постоји одређени пијетет и озбиљност, те се царске фигуре, било данашњице или из прошлости, не повлаче по таблоидима и не блате у медијима. 

Јапан је у знак подршке Украјини против Русије увео широк шпалир санкција који штети и његовој сопственој економији, те издвојио много новца (до сада око 300 милиона долара) за хуманитарну помоћ грађанима те земље. 

Учестало извештавање о патњи цивила у Украјини изазвао је лавину саосећања у јапанској јавности, која је резултирала великим акцијама прикупљања помоћи у храни, одећи и хигијенским средствима, покренуло протесте против руске интервенције и чак довело до местимичног малтретирања руских грађана и јапанских држављана који послују с Русијом. 

Сав тај пропагандни и материјални добитак за Украјину у Јапану је сада, међутим, угрожен, што добро илуструје чињеницу да је за манипулацију емоцијама у сврху стицања подршке потребно велико знање, које, чини се, украјински пропагандисти у овом случају нису имали.