Како би победа Мaкрона, а како победа Ле Пенове утицала на однос Француске према Србији

После примедби и кочења процеса проширења у првом делу Макроновог мандата, Француска у последње време донекле мења поруке – у Европском парламенту у јануару Макрон је поручио да Балкану треба дати "реалну перспективу чланства у разумном року" и најавио самит са Западним Балканом за јун. Уз један битан предуслов, додуше: унутрашњу реформу ЕУ пре сваког даљег проширења.

Победа Ле Пенове би донела много компликованију једначину: Француска крајња десница има специфичан поглед на Србију у последњих 30 година и добре везе са српском десницом – али традиционално се противи проширењу.

Осим тога, потенцијални сукоб Париза и Брисела након избора Ле Пенове могао би, слично Брегзиту, да постане главни проблем ЕУ, који би поново у потпуности засенио питање проширења.

Уочи избора, истраживања указују на победу Емануела Макрона, али не искључују изненађења.

У сваком случају, разлика би могла да буде много мања него пре пет година.

Марин ле Пен каже да више не жели излазак из ЕУ, већ да је реформише изнутра. Али многе ставке њеног програма су у сукобу са важећим европским уговорима и њихова примена значила би потенцијалну конфронтацију са Бриселом и другим земљама чланицама.

Каква је политика Ле Пенове према Балкану  

Лоик Трегуре, политиколог и предавач на Католичком универзитету у Паризу, каже да би победом Ле Пенове и политика проширења ЕУ ушла на непознати терен.

"Француска ће у том случају бити у великој мери изолована у ЕУ, моћи ће евентуално да се ослони на Мађарску. Париз ће постати главни проблем ЕУ, као што је то био Брегзит у једном периоду, а проширење ће отићи у други или трећи план. Дебата у ЕУ ће бити у тој мери фокусирана на питање шта радити са Француском, да ће сваки разговор о проширењу бити гурнут у страну", сматра Трегуре.

С друге стране, француска крајња десница и породица Ле Пен имају традиционалне везе са српском националистичком десницом.

Жан Арно Дерен, уредник портала Courriers des Balkans и добар познавалац региона, подсећа да је отац Марин ле Пен, Жан-Мари, имао развијене контакте још од деведесетих година са личностима српске сцене, од Радована Караџића до Војислава Шешеља и Томислава Николића.

Међутим, Деренс истиче да је политика Марин ле Пен према Балкану у великој мери непознаница.

"Ле Пенова ће свакако наследити те везе, али за сада није јасно каква би била њена политика према Западном Балкану. Знамо да је она у добрим односима са мађарским премијером Виктором Орбаном. Учествовала је, као и десничар Ерик Земур, на последњем самиту о демографији у Будимпешти, заједно са председником Вучићем. Ту је био и премијер Јанез Јанша, али не знамо да ли ће њена политика бити заснована на тим везама", наводи Дерен.

У дискурсу француске деснице последњих година посебно је присутна веза између Косова и тезе о такозваној "великој замени становништва".

Ту тезу посебно је истицао Ерик Земур, кандидат екстремне деснице још радикалнији од Ле Пенове. По њему, Косово најављује оно што ће се десити у Западној Европи: замена аутохтоног становништва, чије место ће заузети муслимански имигранти.

Без обзира на то што ова теорија нема много упоришта у стварности, у случају победе Ле Пенове не треба очекивати велики притисак из Париза на Београд у вези са Косовом, каже политиколог Лоик Трегуре, али истиче да је упитно колико би за Србију било корисно да има изоловану земљу за савезника.

Марин Ле Пен каже и да не жели наставак посебних односа са Берлином, француско-немачког пара који можда није увек био довољан за доношење важних одлука на ЕУ нивоу, али је готово увек био неопходан. Раскид "осовине" Берлин–Париз би додатно могао да закомпликује и доношење одлука и кад је реч о проширењу.

Макрон шаље позитивније сигнале

С друге стране, Емануел Макрон последњих месеци шаље позитивније сигнале него на почетку мандата, користећи све чешће у својим говорима аргументе заговорника проширења. Жан-Арно Дерен, међутим, истиче да је његов учинак у политици проширења врло споран.

"Емануел Макрон свакако уме да држи лепе говоре, али проблем је што их пракса не одражава. Француска је била та која је ставила вето на отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом. Према Србији је показала врло некритички однос. Делује да нема никакав интерес за оно што је у срцу европске интеграције – владавина права, или слобода штампе - већ само за учешће у пројектима као што је изградња метроа у Београду", каже Дерен.

Постоје ипак очекивања да би у другом и последњем мандату Макрон могао да делује више као државник који гледа у историју, него као политичар који брине о наредним изборима.

Лоик Трегуре подсећа да Макрон још од говора на Сорбони 2017. године инсистира на реформи ЕУ која има два циља – да се спречи институционална парализа пријемом нових чланова, и да се ЕУ заштити од земаља које би почеле да назадују у области владавине права, демократије, као у случају Мађарске.

"Други мандат Макрона биће јединствена прилика да се, заједно са новом немачком владом, која је отворенија за ово питање, реформише ЕУ и тако направи место за нове земље чланице. Али то по мом мишљењу не би значило пречицу за земље кандидате. Србији би и даље остало питање Косова и сва друга питања, као што су владавина права и независност правосуђа", наводи Трегуре.

Већ у недељу увече биће јасније који сценарио је пред Француском и пред ЕУ.