четвртак, 21.04.2022, 20:05 -> 20:06
Извор: РТС
Аутор: Иља Мусулин, дописник РТС-а из источне Азије
Јапан забележио трговински дефицит од преко 40 милијарди долара
Деценијама познат по суфициту у спољној трговини, Јапан је у фискалној 2021. забележио велики дефицит, који је првенствено последица раста увоза енергената и њиховог поскупљења.
Јапанско министарство финансија саопштило је да је у фискалној 2021, која се у Јапану завршила 31. марта ове календарске године, држава остварила трговински дефицит од 5,4 билиона (5.400 милијарди јена), што прерачунато у америчку валуту по садашњем курсу износи око 42 милијарде долара.
То је највећи губитак од фискалне 2014, када је Јапан први пут након више од три деценије забележио минус у трговини проузрокован заустављањем нуклеарних реактора, односно, наглим растом у увозу енергената, као што су течни гас и угаљ.
И трговински дефицит у фискалној 2021. углавном је последица раста цена енергената, али и повећаног увоза мотивисаног оживљавањем привреде у условима благих епидемиолошких мера. Томе треба додати и трошкове за увоз великих количина вакцина, као ставке карактеристичне за доба пандемије.
У фискалној 2021. увоз у Јапану је скочио за 33,3 посто и достигао 69 милијарди долара, у чему су највише учествовали нафта, гас и угаљ, док је извоз у иностранство такође порастао за 23,6 процената, при чему су предњачили аутомобили и производи од челика и гвожђа.
Дефицит Токија у пословању с иностранством за прошли месец (последњи у фискалној години) износио је 3,2 милијарде долара, што је, мада мање него пет милијарди у фебруару, било чак четири пута више него што су стручњаци предвиђали.
Мада се последице увођења санкција Русији тек очекују, месец март, у којем је Јапан, знатно увећао увоз нафте из Уједињених Арапских Емирата и угља и течног гаса из Аустралије, већ указује на јагму за енергентима и цену која се мора платити услед њиховог поскупљења проузрокованог кризом у Украјини.
Паралелно с поскупљењем енергената на раст јапанског трговинског дефицита битно утиче и слабљење јена, који се у односу на амерички долар налази на најнижем нивоу у задњих 20 година.
Главни узрок за тај пад, тврде стручњаци, је раскорак у монетарној политици Токија и Вашингтона, где централна америчка банка, у настојању да заузда инфлацију, подиже референтну каматну стопу што повлачи интерес за куповину долара и продају других валута, док Јапан, због мање инфлације у земљи, наставља с политиком ниске камате која охрабрује позајмљивање новца.
Коментари