Може ли ТВ дебата Макрон – Ле Пен променити исход избора у Француској

Традиција телевизијске дебате између два круга председничких избора у Француској датира од 1974. године, када су се за председничко место борили Жискар Дестен и Франсоа Митеран.

Французи је увек жељно ишчекују, али 2002. Жак Ширак је одбио да учествује са Жан Мари ле Пеном, због његових екстремних ставова и политике против миграната. Ле Пен је то оценио као напад на демократска правила.

Вечерас, други пут заредом, у 21 час, "укрстиће" ставове председник Републике Емануел Макрон и Марин ле Пен кандидаткиња партије Националног скупа.

Пре пет година њихову дебату пратило је више од 16,5 милиона гледалаца, што је, ипак била најмање праћена дебата до сада.

Професор по позиву на Универзитету Сорбона у Паризу др Станислав Сретеновић истиче за РТС да су се председнички кандидати одлично припремили и да је реч о једном спектаклу који ће се вечерас пратити.

Додаје да су се одлично припремили и њихови тимови, саветници али и четири телевизије које организују тај велики догађај. 

Како се ко припремио за дебату

Сретеновић посебно истиче да је одлазећи председник, у овом случају Макрон, увек у позицији слабијег у дебати зато што мора да покаже да ће, оно што је обећавао у првом мандату остварити и у следећем ако га добије.

С друге стране, наводи да ће Ле Пенова морати да покаже да није толико агресивна, као што је била 2017. године у дебати, да је ублажила ставове, да је приближила своје ставове  Французима и да боље познаје досијее. Подсећа да је претходно била критикована због поприличне неорганизованости саме дебате.

"Ради се о великом спектаклу, али да ли тај спектакл може да промени исход избора? Анализе и традиција показују  да не може. Зато што је та дебата у француском случају увек заказана непосредно пред други круг када гласачи већ долазе с јасним идејама за кога ће гласати. Дебата може само мало током 24 часа да помери постотке", објаснио је Сретеновић.

Како доћи до гласача 

Додаје и да је веома битно како доћи до најмлађих гласача, јер се они данас углавном информишу преко интернета  и углавном прихватају ону слику коју медији дају о дебати а не присуствују јој.

"То је један од проблема зато што гледаоци углавном гледају да ли је њихов кандидат био бољи и победио противкандидата у дебати, а не улазе у детаљну анализу ко је шта рекао", прецизирао је он.

Кључно је питање како доћи до гласова левице, односно трећепласираног Меланшона. Оно што показују анализе, истиче Сретеновић је да ће само трећина Меланшонових присталица дати свој глас Макрону, две трећине ће дати празан листић или уопште неће изаћи на изборе.

Да ли се у Немачкој говори о француским изборима

Ненад Радичевић, дописник из Немачке, указује на то да и поједини медији у тој држави примећују да су, упркос блискости Париза и Берлина, француски избори у сенци рата у Украјини.

Наводи да левица чак са чуђењем истиче да се Немачка уопште не бави тиме ко ће бити нови станар у Јелисејској палати јер се све врти око рата у Украјини.

"Чини ми се да су све дебате, политичке прогнозе, политички и медијски притисци у Немачкој усмерени ка немачком канцелару, односно ка томе да ли ће он с једне стране дозволити да немачко тешко наоружање, конкретно тенкови буде испоручени Украјини. И да ли ће дозволити да на европском нивоу ЕУ уведе ембарго на увоз гаса, угља и нафте из Русије", рекао је Радичевић.

Сретеновић наводи да је карактеристично да је ова председничка кампања у веома малој мери помињала француско-немачки однос, односно да је само Ле Пенова помињала да тај однос иде на штету Француске.

Међутим, наглашава да оно што је веома битно је да је француска политичка култура и традиција свесна да је осовина Париз–Берлин кључна за мир у Европи. 

"Што се тиче Балкана он ће бити у трећем, четвртом нивоу интересовања Француза, али оно што је битно да отворен Балкан, који подржава и Француска а и Немачка, може да буде један од будућих праваца којима ће се кретати француско-немачки пар на Балкану", закључио је Сретеновић. 

Видео-снимак целог гостовања Станислава Сретеновића и Ненада Радичевића у Јутарњем програму на почетку текста.