Јапан се ближи прагу неподношљивог бола од санкција према Русији

Јапанска влада, у склопу мера за пооштравање економских санкција Русији због наводних злодела у Бучи и другде у северној Украјини, објавила је у петак намеру да постепено прекине увоз угља из највеће земље света – саопштење у складу с колективном одлуком Групе 7 донетом претходног дана.

Иако далекоисточна царевина, која је члан те организације најразвијенијих светских земаља, плански ради на повећању удела енергије из обновљивих извора, након нуклеарног акцидента у Фукушими који је проузроковао удар цунамија 2011, она је драстично повећала ослањање на угаљ и природни гас, не би ли надокнадила губитак настао затварањем нуклеарних реактора широм земље.

Јапан, који увози 99 одсто угља који троши, из Русије задовољава око 13 процената својих потреба за тим фосилним горивом у производњи струје, што није занемарљива количина. Међутим, у набавци тог енергента који је велики загађивач Токио се првенствено ослања на војнополитичког савезника Аустралију, која је због политичких трвења са званичним Пекингом последњих година изгубила доста наруџби из најмногољудније земље света, тако да има капацитета да му позитивно одговори уколико јој се обрати.

Такође, мада и угаљ ових дана знатно поскупљује, клаузуле дугорочних уговора Токија са аустралијским рударима по правилу дозвољавају промене у величини наруџбине по релативно прихватљивим ценама.

Међутим, упркос постепеној ескалацији санкција према Русији, Јапан се и даље не повлачи из заједничких пројеката за експлоатацију нафте и гаса на руском острву Сахалин и у регији Гидан на северу Сибира. У те пројекте, које су по отпочињању рата у Украјини напустили британско-холандски "Шел" и амерички "Ексон Мобил", јапанске компаније и држава уложиле су милијарде долара и евентуално повлачење би их скупо коштало, не само у смислу новца који би био потрошен за набавку замене и губитка сигурности у снабдевању у будућности, већ и стога што би онда јапански удео у њима вероватно доспео у руке ривалских кинеских предузећа.

Набавка нафте из Русије учествује са три до четири, а природног гаса са осам до девет процената у јапанском увозу тих енергената и мада то нису количине које у нормалним условима не би могле да се поступно надоместе, у тренутној ситуацији када драматично расту цене енергената, то би страховито много коштало.

Разлог је то што се уговори везани за нафту и гас по правилу потписују унапред на дуги рок од по неколико десетина година, те нису нешто што се одмах може постићи, због чега би јапански субјекти, ако би се одмах повукли из пројеката у Русији, били присиљени да природни гас купују на берзанском тржишту по вишим ценама.

Процене јапанских економиста 

Јапански економисти су прошле недеље изнели процену да би у том случају њихова земља морала да издвоји 35 одсто новца више за набавку исте количине гаса и да би само повлачење из пројекта "Сахалин 2", у којем јапански конгломерати "Мицубиши" и "Мицуи" заједно имају удео од 22,5 одосто и одакле близу 60 процената годишње производње која износи око десет милиона тона гаса иде у Земљу излазећег сунца, коштало бар петнаест милијарди долара.

То би се одразило и на цене струје у Јапану, које су последњих месеци расле и независно од догађаја у Украјини, па би се штета прелила из државне и компанијских каса на новчанике грађана.

Зато се редукција увоза угља из Русије, гледано из Токија, који чак 60 до 65 процената својих укупних потреба за тим енергентом задовољава из Аустралије, чини као најмање болан потез када је у питању пооштравање санкција и њихово проширивање на енергетски сектор, односно, као мера која је још у домену подношљивог.

Остаје, међутим, да се види да ли ће продужетак рата у Украјини и све јача медијска и политичка кампања западних влада и гласила, те промене у домаћем јавном мњењу, које су последица свакодневног извештавања о наводним руским злочинима, у данима који долазе присилити владу и компаније у Јапану да продубе ране које саме себи наносе пратећи казнену политику Вашингтона.