Климатске промене Американце коштају више од војске

Анализа Канцеларије за управљање и буџет упозорава да би америчка влада могла да потроши додатних 25 до 128 милијарди долара сваке године у областима као што су помоћ у случају катастрофа на обали, осигурање од поплава, осигурање усева, здравствено осигурање, гашење пожара у дивљини и поплаве на савезним објектима.

"Фискални ризик од климатских промена је огроман", написао је Кендејс Валсинг, помоћник директора за климу канцеларије и Дани Јаган, њен главни економиста.

У анализи наводе да климатске промене угрожавају заједнице и секторе широм земље, укључујући поплаве, сушу, екстремне врућине, шумске пожаре и урагане који утичу на америчку економију и животе Американаца, наводи Си-Ен-Би-Си.

Вест долази након што је, истог дана, објављен извештај панела Уједињених нација за климатске науке, који упозорава да ће смањење глобалног загревања на 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријског нивоа захтевати да се ниво емисије гасова са ефектом стаклене баште смањи пре 2025. године.

Процене загревања до краја века 2,4 степена Целзијуса

Свет се већ загрејао за око 1,1 степен Целзијуса изнад прединдустријског нивоа и на путу је да доживи пораст глобалне температуре од 2,4 степена Целзијуса до 2100. године.

У анализи Канцеларије за управљање и буџет упозорава се да би интензивирање шумских пожара могло да повећа федералне трошкове за 1,55 – 9,60 милијарди долара сваке године, што представља повећање између 78 одсто и 480 одсто до краја века. У међувремену, чешћи урагани могли би да повећају годишњу потрошњу за одговор на обалске катастрофе на 22–94 милијарде долара до 2100. године.

Поред тога, 12.000 федералних зграда широм земље могло би да буде поплављено због пораста нивоа мора, са укупним трошковима замене од више од 43,7 милијарди долара, наводи се у анализи. Извештај америчке Националне администрације за океане и атмосферу из 2021. предвиђа распон пораста нивоа мора у САД између 0,6 метара и 2,2 метра до краја века.

Бајден тражи још 45 милијарди 

Председник Џо Бајден је прошле недеље објавио предлог буџета за 2023, којим се тражи скоро 45 милијарди долара додатног финансирања за климатске промене, чисту енергију и програме еколошке правде.

Буџет, који укључује повећање средстава за климу од скоро 60 одсто током фискалне 2021. године, долази пошто је Бајденов предлог за законе о решавању климатских промена у застоју у Конгресу.

Део закона о климатским променама од 1,75 билиона долара који је усвојен у Представничком дому, назван Закон о побољшању изградње, био би највећа федерална инвестиција у чисту енергију до сада и могла би помоћи САД да дођу на пола пута до председниковог обећања да ће преполовити емисију штетних гасова до 2030. године, наводи аналитичка компанија Родијум груп.

Раније ове године, Бајден је рекао да ће вероватно морати да укине план, али је остао при ставу да верује да ће Конгрес ипак усвојити његове делове, укључујући 555 милијарди долара за климатске промене.