Марин ле Пен заостаје за Макроном у изборној трци – рејтинг му расте због рата у Украјини

Високо котиран у анкетама, француски председник Емануел Макрон је представио платформу за реизбор, обећавајући да ће ојачати суверенитет Француске и усмеравати земљу кроз, како је рекао, нову еру кризе.

"Налазимо се на прекретници када можемо да направимо стварну разлику", рекао је Макрон на конференцији за новинаре у Обервилијеу, северно од Париза, на којој је нагласио да је рат на прагу ЕУ и да, осим тога, глобални изазов представљају и климатске промене.

Према Макроновим речима, многе ствари које морају да се ураде данас, у време кризе, и које ће морати да се ураде у наредним месецима и годинама, дугорочно ће структурисати живот Француске.

Макрон обећава и већу независност Француске, јачање војске, изградњу више нуклеарних реактора, као и повећање државног удела у власништву стратешки енергетских компанија.

Жели, каже, да изгради европски метаверзум како би се такмичио са америчким технолошким гигантима и учинио Европу независнијом и на том фронту.

"Обећао сам да ћу смањити незапосленост – упркос кризи, ми смо то урадили. Стопа незапослености је на најнижем нивоу у последњих 15 година, незапосленост младих је на најнижем нивоу у последњих 40 година", каже Макрон.

Обећава наставак реформи на тржишту рада, али и подизање старосне границе за одлазак у пензију са 62 на 65 године, као и смањење пореза на наследство и појачање јавних улагања у зелену енергију и нове технологије.

Одлагање до последњег момента 

Макрон је објављивање кандидатуре за други мандат одлагао до последњег тренутка.

Супарници широм политичког спектра, који су се борили да остваре утицај последњих недеља усред рата у Украјини, оптужили су актуелног председника да покушава да заобиђе изборну кампању.

"Председник жели да буде поново изабран, а да никада није заиста био кандидат, без кампање, без дебате, без сучељавања идеја", пожалио се у уторак конзервативни шеф Сената Жерар Ларше.

Ако не буде кампање, рекао је Ларше за Фигаро, онда ће бити питања о легитимности победника.

Дипломатија и Украјина 

Макрон је преузео водећу улогу у западним дипломатским настојањима да се заустави рат у Украјини. У последњих пет недеља разговарао је око 20 сати са руским председником Владимиром Путином. И то му је донело повећање рејтинга.

Најновије анкете показују да је Макрон добио између пет и шест процената током прошлог месеца и да би могао да буде на путу да победи у првом кругу избора са скором од око 30 одсто, што је знатно већа маргина победе него 2017. године.

У просеку, садашњи председник води са више од 10 одсто гласова против ветеранке крајње деснице Марин ле Пен. За њом заостају три кандидата са око 11-12 одсто – конзервативна кандидаткиња Валери Пекрес, бивши екстремно десничарски ТВ стручњак Ерик Земур и левичар Жан Лик Меланшон.

Прва два кандидата из првог иду у други круг 24. априла.

Анкете тренутно показују да би Макрон тријумфовао са великом разликом, без обзира на ривала.

Истраживање анкетне групе "Одекса", које је у среду објавио Фигаро, показало је да би сваки четврти бирач могао бити уздржан у првом кругу избора, што је друга највећа стопа од 1965. године.