Кина постаје важан извозник нуклеарних реактора

Почетком марта у нуклеарној централи Карачи у Пакистану на мрежу је прикључен реактор типа "Хуалонг 1" кинеске производње, саопштила је Кинеска национална нуклеарна корпорација (CNNC).

То постројење снаге 1.100 мегавата је други такав реактор који је пуштен у рад у тој електрани, с обзиром на то да је комерцијална експлоатација првог почела у мају прошле године.

Пакистан је прва страна земља којој је испоручен тај кинески реактор треће генерације, који је настао усавршавањем америчких и француских узора и који заједно праве CNNC и компанија Кинеска општа група за нуклеарну енергију (CGNPG).

Управо прошлог месеца потписан је и уговор са аргентинском владом за градњу истог реактора у тој јужноамеричкој држави, а кинеске компаније тврде да су у преговорима и за изградњу нуклеарног постројења у Великој Британији, што указује на чињеницу да Кина полако постаје важан извозник нуклеарне технологије и такмац досадашњим великим играчима у тој индустрији САД, Русији, Јапану и Француској.

У Кини се планира да се до 2024. године развије нови рекатор треће генерације "Хуалонг 2", који би био за 15 одсто јефтинији од првог модела и чије би време изградње било чак годину дана краће.

Штавише, влада у Пекингу намерава да у оквиру иницијативе Пут и појас свиле до 2030. изгради и уговори 30 реактора у иностранству, што би кинеским компанијама требало да донесе приход од око 145 милијарди америчких долара.

Трка за проширење капацитета

Медији у источној Азији јављају да је стопа самодовољности кинеске нуклеарне индустрије, којој придоноси укупно око пет хиљада домаћих компанија, сада 85 посто, што значи да земља из иностранства набавља само 15 одсто компоненти и знања потребних за изградњу и експлоатацију нуклеарних електрана.

Први нуклеарни реактор за цивилне потребе изграђен у Кини почео ја са радом пре више од три деценије, 1991. године.

Кина је први нуклеарни реактор типа "Хуалонг 1" пустила у рад у новембру 2020. године у централи Фућинг у провинцији Фуђијан. Још десет реактора тог типа се тренутно граде у самој Кини.

Укупно, у најмногољуднијој земљи света тренутно је у изградњи 17 реактора. У 2021. години у Кини је радило 50 нуклеарних реактора инсталиране снаге од око 51.000 мегавата.

Када се томе дода капацитет реактора који се тренутно граде или планирају, Кина би до 2030. требало да дође до 108.000 мегавата струје генерисане коришћењем нуклеарне енергије.

Отуд стручњаци очекују да, ако не дође до промене у политици везаној за нуклеарну енергију у Вашингтону, да ће Пекинг до краја ове деценије претећи САД по капацитету нуклеарних постројења и тако постати светски број један.

Нуклеарне централе су врло битан део кинеске стратегије за смањење ослањања на угаљ и редукцију гасова са ефектом стаклене баште, те пројекта владе "Произведено у Кини 2025", који за циљ има освајање више напредних и сложених технологија и постизање индустријске независности од иностранства.

Председник Си Ђинпинг је у говору у Генералној скупштини Уједињених нација 2020. обећао да ће његова земља постићи угљеничну неутралност до 2060.

Интересантно је да се 70 посто реактора који су пуштени у рад у свету у другој деценији овог века налазе у Кини и Русији, али да је упркос тој експанзији у 2019. у најмногољуднијој земљи света нуклеарна енергија имала само пет посто удела у производњи струје, док је чак 85 процената отпадало на фосилна горива.