Хистерија или оправдани страх – велика потражња за атомским склоништима у Италији

Ђулио Kавикјоли из компаније "Minus Energie" из Мантове која је лидер у конструкцијама атомских склоништа, изјавио је за италијанске медије да за 22 године рада никада није примио толико захтева за атомским склоништем колико у последњих пет дана.

"Атомска склоништа дају осећај сигурности. Страх не постоји само од нуклеарног рата већ и од хемијског оружја или пандемија", рекао је Kавикјоли и додао да је захтев за склоништима изузетно порастао али да се не ради о богатим људима већ о нормалним породицама, трговцима, власницима малих фирми и сл.

Како је истакао, мали бункер може стајати и 30.000 евра, по квадратном метру је од 1200 евра до 2000. Могуће је направити бункере величине 30-40 квадрата али и оне од 80 до 100.

Најтраженији су подземни бункери мада постоје и спољни.

Према његоим речима, потражња је била велика и за време ковида али не овако као данас.

"Траже нам бункер испод куће у којој живе и то што је пре могуће. Да бисмо направили један такав бункер потребно је неколико месеци јер је потребно набавити одговарајући материјал као и све потребне дозволе", каже Кавикјоли.

Са једне стране, људи су заборавили како је то изгледало бити затворен у стану због ковида а сада се спремају на још већи затвор само да би евентуално преживели нуклеарни рат.

"Ово није трка за новим телефоном већ врло важна одлука, пројекат који је потребно испоштовати. Потребно је да има довољно ваздуха, купатило и да структура може да одоли евентуалној експлозији", наводи Кавикјоли.

Указује и на то да је важно имати резерве воде и хране. "У овим бункерима је могуће преживети од месец и по дана до три месеца".

И док многи тврде да је руски председник Владимир Путин сакрио своју породицу у атомски бункер у Сибиру, предузетник из Мантове сматра да се ради о генерализованом страху и беспотребној хистерији.

Највећи италијански бункер

Монте Москал у Афију скрива највећи антиатомски бункер у Европској Унији који се зове "West Star" а направљен је за време хладног рата.

Тај објекат има 13.000 квадратних метара и могуће је да у њему борави више од 500 људи са три уласка и 110 соба.

Био је и седиште НАТО-а за управљање оперативним теренским снагама за јужну Европу у случају рата, као и оперативна сала противваздухопловне одбране чије се седиште налази близу Вероне.

База је била активна од 1966 до 2007. године али је као војни објекат угашен 2010. године. У овом тренутку се још не зна каква ће му бити намена.

Сваки становник Швајцарске има атомско склониште

У Швајцарској која је позната по својој неутралности, атомска склоништа су обавезна у свим зградама.

У тој земљи скоро 100 одсто становништва има склониште а ко га нема даје допринос од 600 франака не би ли себи гарантовао место у општинском бункеру.

Цивилна заштита Швајцарске гарантује и додатни број бункера за заштиту народа.

Закон из 1963. године довео је до тога да свака зграда обавезно мора да има бункер а уколико је то немогуће држава је обавезна да обезбеди такво место за све становнике, иако је могућност да Швајцарска уђе у рат минимална.

У Швјацарској има више од 360.000 бункера испод кућа, 5.000 јавних склоништа, те скоро девет милиона становника те земље има где да се сакрије.

У граду Лућерна налази се врло посебно склониште. Наиме ради се о склоништу које је у стању да заштити и до 20.000 особа уколико би дошло да атомског рата.

Саграђено је 1976. године и тада је било највеће склониште на свету те је сматрано правим квартом у коме је могуће живети у случају катастрофе.

И у Сједињеним Америчким Државама постоје читава подземна места за заштиту од рата, епидемија или трагедија глобалних размера које чак имају и базене, сале за састанке, заједничка места за забаву.

То су прави градови који би Американцима гарантовали преживљавање евентуалне нуклеарне апокалипсе.