Зашто су се Роми и Синти који су преживели Холокауст одлучили на вишедеценијско ћутање

С обзиром на историју Рома и Синта, коју карактеришу прогони, концепт "отпора" треба схватити као одговор на окружење које се доживљава као нехумано и насилно. Најтрауматичнији догађај 20. века у Европи – Холокауст – све до данас обликује активности и дискурсе ромског покрета.

Отпор као солидарност

Системски, државни прогони и убиства коштали су много живота. Уништена је слобода група и појединаца. Ова перспектива жртава се буквално огледа у ромском изразу "Порајмос", који означава Холокауст и значи "распарчавање". Истовремено, њиме се изражава сегрегација која је пратила националсоцијалистички терор: човек је био сам, одвојен од породице, пријатеља, већине друштва.

Зато у ромском покрету отпор има значење које превазилази егоистичку вољу за преживљавањем, односно указује на неодустајање од солидарности са другим људима – од заједништва. Осећати емпатију у нељудском систему, делити храну, узајамно покушавати да се nađe спас од смрти – све су то лица отпора.

Рејмон Гурем (1925-2020) јунак је једне такве приче о отпору: девет пута из бежао из разних логора у Француској у којима је био интерниран. Придружио се француском покрету отпора и борио се за ослобођење Париза.

Мало познати догађај је побуна Рома 16. маја 1944. у концентрационом логору Аушвиц – данас познат и као "Дан отпора Рома".

Касно признање

Зони Вајс, који је преживео Холокауст, био је први представник ромске заједнице који говорио у Бундестагу: у свом говору на Дан сећања на Холокауст 27. јануара 2011. назвао је геноцид над Синтима и Ромима током Другог светског рата "заборављеним Холокаустом".

И то је тачно: деценијама су прогони и убиства Рома и Синта игнорисани и изостављани из дискурса о Холокаусту.

У Западној Немачкој је геноцид нацистичког режима над Ромима признат тек 1982, скоро 40 година после рата. А требало је да прође још 30 година да се убијеним Синтима и Ромима у Берлину подигне споменик. Европски парламент је 2015. – 70 година после Другог светског рата – 2. август прогласио Европским даном сећања на Холокауст Рома.

До тада, многи људи нису били свесни геноцида над Ромима, док су и даље веровали у историјски пропагиране стереотипе о криминалу. То је довело до неговања и учвршћивања расистичких норми, које су се практиковале још дуго после рата – па и данас.

Зато је било веома важно и остаје важно створити свест да дискриминација Рома и Синта има системске и историјске корене. Ова чињеница треба да подсети да Роми, као и сва људска бића, треба да буду третирани са достојанством и поштовањем.

Како рећи неизрециво?

У нашој стварности, коју обликују медији, централни инструменти комуникације су нарочито уметност и култура. Преко њих се причају приче које с једне стране дефинишу саме заједнице, а с друге стране их просвећују и подсећају на заједничке вредности.

Чак они који су преживели Холокауст тако су нашли начина да коначно изразе оно што им се догодило – за многе је то било немогуће одмах после рата. До тада нису успели да пронађу речи које би спречиле да се историја понови. Зато су многи Роми и Синти, као и многи Јевреји, одлучили да ћуте деценијама.

У стању прогона

Један једини ромски редитељ прихватио се изазова да темтатизује геноцид над Ромима и деценије ћутања које су уследиле: француски режисер Тони Гатлиф.

Његов филм "Либерте"/"Коркоро" (Слобода/Усамљеност) покушава да незамисливо учини опипљивим. Заснован је на истинитој причи која се догодила у Француској током Другог светског рата. Гатлиф је касније објавио проширену верзију приче у књизи коју је написао заједно са Ериком Канајом.

У филму, Гатлиф се одриче култа жртве и не поставља никаква морална питања већ детаљно документује ужасне догађаје. Оно што је приказано је искуство људске душе у стању прогона.

Главни лик, Ром Толоче, углавном говори својим телом, праћен атмосферском музиком Гатлифа. Гледалац је сведок сложених ситуација у којима долази до изражаја и зла страна људске природе.

Упркос вишејезичним дијалозима, није потребно познавање језика да би се разумело о чему овај филм говори.