Вијетнам – да ли је необична ковид политика уназадила новог азијског економског тигра

Свака земља има свој приступ борби против новог коронавируса и за одржање економске активности, стандарда становништва и ликвидности државне касе.

У Вијетнаму се сада своде подаци у вези ефеката прошлогодишње владине политике за обуздавање ковида на економију. Наиме, као метод за очување здравља становништва вијетнамска држава је средином прошле године почела поступно, најпре на југу земље, да спроводи правило да привредни субјекти морају да обезбеде смештај за ноћни боравак радника и изолују их од остатка друштва или прекину рад.

То је практично значило да запослени недељама и месецима не могу да се врате својим домовима и породицама.

Влада у Ханоју је прибегла таквој мери прошлог лета због ширења врло заразног делта вируса, пошто није успела да на време обезбеди довољан број цепива, па је, рецимо, у јулу, у време ширења тог соја само четири одсто популације земље било ваксцинисано.

Вишедеценијски високи економски раст

У држави с преко 98 милиона становника радост материјалног богаћења и трошења последњих година је захватила масе, јер она већ три деценије константно остварује високи економски раст захваљујући, између осталог, јефтиној и бројној радној снази, али и стојицизму и трпљењу када је у питању извршавање радних задатака, који страни инвеститори, нарочито они азијски, посебно цене.

Земља с Индокинеског полуострва била је у потпуности разорена вишедеценијском борбом против јапанског, француског и америчког окупатора, а и након тога, до деведесетих година прошлог века, је била и политички и економски затворена, нарочито у односу на капитал САД и њених азијских савезника попут Јапана и Јужне Kореје.

Међутим, Вијетнам је у протеклих десетак година све привлачнија дестинација за стране инвеститоре, у доброј мери и због раста трошкова живота и пословања у суседној Kини, као и захтева које кинеска влада намеће страним предузећима за трансфер технологија.

Услед тога све више јужнокорејских, јапанских, тајванских, па и америчких и западноевропских предузећа пребацују своја постројења из најмногољудније земље света у њеног јужног суседа.

Битан елемент у привлачности Вијетнама за стране инвеститоре су, наравно, и обиље младе радне снаге, јачање индустријске базе, дугогодишњи позитивни економски трендови и постепени раст куповне моћи становништва.

Наиме, комунистичка држава с престоницом у Ханоју је од 1990. године до епидемије ковида сваке године бележила високи економски раст од преко пет посто. Рекордна је била 1995. када је обим вијетнамске економије порастао за девет и по процента, а и у 2017. и 2018. бивша француска колонија је постигла импресивни раст бруто друштвеног производа од преко седам посто.

Вијетнам је сада велики извозник електричних и електронских апарата, одеће и обуће, пластике и гуме, те важна карика у ланцу снабдевања пуно међународних компанија.

Епидемијска политика погубна по економију?

Друштва попут Вијетнама, у којима је у прошлости доминирала конфучијанска мисао која ставља акценат на колективитет, друштвену хармонију и послушност у односу породичне и државне ауторитете и која и данас задржавају те традиционалне вредности у својој културној матрици, могу да рачунају на већу дисциплину становништва, поготово ако при том имају и развијен партијски апарат и ентузијастично ходе за њих релативно новим путем развоја и богаћења по капиталистичком рецепту.

Могуће је да су, поред жеље да се обузда вирус, културни фактори као што су радиност и послушност радника, те вера у партијску дисциплину навели вијетнамску владу да у условима када није била у стању да обезбеди довољно вакцина изда директиву о задржавању радника у предузећима.

Протекли месеци су, међутим, показали да је тако нешто, ипак, у пракси тешко изводиво, ако не и немогуће.

Наиме, изградња смештаја и успостављање снабдевања храном изенада је оптеретила предузећа новим, непредвиђеним трошковима. На пример, компанија "Поу Чен", која прави патике за "Адидас" и "Најки" и запошљава 56.000 радника, била је присиљена да у потпуности затвори своје фабрике на три месеца јер није била у стању да брзо изгради читав град спаваоница потребан за смештај запослених.

Даље, мотивација радника који су изоловани од породица и пријатеља и практично живе само да би радили је драстично опала.

Десетине хиљада запослених одлучили су се да током закључавања градова не остану у фабрикама у индустријским зонама на ободу великих урбаних средина, већ се врате у завичај, како би сачували здравље.

То је довело до парадоксалног феномена да се у Вијетнаму, који има врло младо становништво и милионе незапослених способних за рад, пуно предузећа рве с проблемом неодостатка радне снаге.

Да би приволели раднике да се врате на производне линије, компаније у Вијетнаму су почеле да запосленима нуде пакете помоћи у храни, исплаћују новчане бонусе, а један део предузећа је и подигао плате за чак 15 до 20 посто, што је надаље поскупело пословање.

И коначно, ризични друштвени експеримент, како би се могла назвати одлука вијетнамске владе да фабрикама наложи затварање уколико нису способне да сместе раднике у свом кругу и одвоје их од другог становништва, контроверзан је и због бројних примера у којима је нови коронавирус пробио изолацију и раширио се међу радницима, јер постројења, наравно, захтевају снабдевање деловима и сировинама за производњу и потрепшинама за запослене, те не могу постојати у вакууму без икакве везе са спољним светом.

Лоши економски показатељи за другу половину прошле године

У Вијетнаму је до сада званично забележено око 2,65 милиона случајева заразе новим коронавирусом и преко 39 хиљада жртава.

Међутим, до јула прошле године када је у земљи почео да се брзо шири делта сој вируса Вијетнам је био једна од најуспешнијих земаља света када је у питању борба против тог смртоносног патогена, са свега четири стотине преминулих за годину и по дана епидемије.

Kада је услед експлозије вируса у тромесечју јул-септембар 2021. примењена оштра политика затварања градова, у чијем склопу се нашло и правило да предузећа треба да прекину с радом ако не могу да сместе раднике у свом кругу и изолују их од остале популације, вијетнамски БДП се смањио за 6,17 посто у односу на период април-јул, што је био највећи пад од кад је земља почела да води ту врсту статистике.

Такође, државни статистички завод је објавио да је у истом тромесечју (јул-септембар) број радника који су претрпели поремећаје у раду због епидемије био за чак 15,4 милиона већи него у претходном. Од тога, њих чак 4,7 милиона је изгубило посао, док су остали морали да раде краће радно време или оду на принудни одмор.

У истом периоду и број новозапослених је пао за два милиона у односу на интервал од априла до јула.

То све, чини се, сугерише да су кашњење у вакцинисању и строга епидемиолошка правила, међу којима и вишенедељна, па и вишемесечна затварања предузећа која нису могла да обезбеде смештај за изолацију својих радника од остатка популације, озбиљно уздрмали вијетнамску економију у прошлој години.

У међувремену знатно је узнапредовало вакцинисање, па домаћи медији јављају да је до 17. фебруара у Вијетнаму ревакцинисано 77 посто популације, односно, дато укупно 186 и по милиона доза, од чега је чак 32 милиона трећа по реду вакцина.

То обећава и боље дане за економију те земље у југоисточној Азији.