Зашто се повлачи француска војска из Малија и шта ће то значити Макрону за председничке изборе

Док је светска пажња усмерена на крајњи исток Европе и односе између Украјине и Русије, значајна померања су и у Африци. Најављено је повлачење француских војних снага из Малија, које се у тој земљи налазе девет година. Најава повлачења стигла је у критичном тренутку за председника Макрона, само неколико дана уочи званичне кандидатуре за нови председнички мандат.

Сукоби у Малију, некадашњој француској колонији, почели су 2012. године када су исламистички побуњеници искористили нестабилну ситуацију после државног удара и заузели северни део земље, а затим покренули офанзиву ка југу.

У централном делу земље зауставиле су их француске војне снаге које су у Мали стигле на позив владе и уз одобрење тадашњег француског председника Франсоа Оланда. Убрзо је почела да ради мисија Европске уније за обуку војске Малија, а позив за учешће у мисији упућен је и Србији. Ангажована је и мировна мисија Уједињених нација.

Побуна, међутим, никада није у потпуности угушена, а прегруписани исламисти воде оружану побуну у региона, ширећи страх од новог таласа миграција из западне Африке у Европу.

У заједничком саопштењу, Француска, њени европски савезници и Канада објавили су "координисано повлачење" из Малија, али истичу да задржавају спремност да остану ангажовани у региону Сахела, где је тренутно 25.000 страних војника.

Француска има око 2.400 војника у Малију у оквиру операције "Баркхан" за регион Сахела и снага Европске уније "Такуба", успостављене 2020. Односи између Француске и Малија су се погоршали јер војна хунта није поштовала договор о организовању избора у фебруару и предложила је да власт задржи до 2025. године.

Такође, није испунила политичке, оперативне и правне услове за ефективан наставак борбе против тероризма у Малију. Све је јача и антифранцуска кампања.

Шта је приоритет Макрону

Најава повлачења стигла је у критичном тренутку за председника Макрона, само неколико дана уочи званичне кандидатуре за нови председнички мандат. Зато је његов приоритет да осигура безбедно повлачење војних снага, па је у Паризу окупио лидере држава савезника Француске у региону Сахела – Чада, Мауританије и Нигера, али позив није упућен званичницима Малија и Буркине Фасо.

С друге стране, посетом Москви, уложио је велике преговарачке напоре у попуштању тензије између запада и Русије око Украјине. Уз актуелно председавање Француске Европској унији, несумњиво је да жели да стекне водећу улогу у међународној дипломатији, као додатни позитиван импулс за априлске изборе.