Почиње суђење руском "ракетном шпијуну" у Немачкој

Немачка је децентрализована земља. Свуда се истражује. На пример у Парку иновација у баварском Аугсбургу. Између локације на којој се налази Немачки центар за ваздушне и свемирске летове, односно Друштва Фраунхофер и Института за текстилну технику, налази се Институт за истраживање материјала. Чиме се баве људи у тој згради, шта истражују?

На интернет-страници Универзитета у Аугсбургу може се прочитати следеће:

"У сегменту хемије материјала и развоја полимерних и керамичких композитних материјала, те хибридних композитних материјала и питања технологије производње".

На том месту дакле настају материјали будућност који су занимљиви и астронаутици. То су материјали за које се интересују и тајне службе.

У то је барем уверено Савезно државно тужилаштво. Крајем јануара (27.1.) оно је подигло оптужницу против бившег научног сарадника тог Института Илнура Н. због "обавештајних агентских активности".

У четвртак (17.2.) у Минхену почиње процес против тог рођеног Руса, којег су неки медији у тој земљи назвали "ракетним шпијуном".

Немачки истражни органи су уверени да је руска тајна служба СВР најкасније у јесен 2019. успоставила контакт с оптуженим. Он је, тврди се, показао спремност за сарадњу и након тога се редовно састајао са својим официром за везу СВР. Све до хапшења у јуну 2021.

Затвор за истраживача

На дан хапшења Илнур Н. је био у центру Аугсбурга, у друштву свог официра за везу. Припадници специјалне јединице баварског Уреда за борбу против криминала, заједно с колегама из савезне Службе за заштиту уставног поретка, ухапсили су Илнура Н.

Служба за заштиту уставног поретка је одавно на "мети" имала тог истраживача, посматрали су га, прислушкивали му телефон. Илнур Н. им је упао у око због његовог официра за везу, којег су морали да пусте јер има дипломатски пасош, акредитован је као службеник Генералног конзулата Русије у Минхену и ужива имунитет. Министарство спољних послова Немачке касније га је протерало.

Профил Илнура Н. на порталу ЛинкедИн још увек је активан. Тамо се може видети млад човека озбиљног погледа, с кратком, тамном косом и негованом брадом, у карираној плавој кошуљи и сакоу. Профил открива да је млади научник четири године студирао на Државном техничком универзитету "Н. Е. Бауман" у Москви, пре него што је 2014. дошао у Аугсбург где је завршио мастер у области науке о материјалима.

Након што је окончао студијски програм, остао је у Аугсбургу и од 2018. ради као научни сарадник на својој дисертацији. Фокусирао се на истраживање материјала који су у стању да поднесу екстремне промене температуре.

Државно тужилаштво у оптужници наводи: "У складу с налогом официра за везу, Илнур Н. му је на бројним састанцима одавао информације о истраживачким пројектима из сектора технологије ваздушног и свемирског саобраћаја, посебно о фазама развоја европске ракете-носача 'Аријане'."

За суму од 2.500 евра

Судећи по истраживањима недељника Цајт, Илнур Н. је у више наврата, а непосредно након сусрета с официром за везу, на свој банковни рачун уплаћивао готовину - укупно 2.500 евра. Истражиоци из Карлсруеа уверени су да је то била његова шпијунска плата, а то се наводи и у оптужници. 

Бранитељка Илнура Н. је за Цајт испричала верзију приче оптуженог по којој се официр за везу приликом њиховог другог састанка у једном ресторану представио као сарадник једне велике банке и рекао да се интересује за свемирске летове. Односно да је он тада замолио Илнура Р. да за њега обави одређени истраживачки и преводилачки рад.

Млади истраживач му је онда само ставио те информације на располагање, каже адвокат и додаје да се радило о информацијама које су у научним круговима ионако јавно доступне.

Према тој верзији приче, официр за везу хтео је да добије и (још увек необјављену) дисертацију Илнура Н., али он му је није дао. Према верзији коју је пренела његова бранитељка, код Илнура Н. се ради о наивној особи која је пријатељски расположеном земљаку само помогла - уз скромну накнаду.

Три руске службе - 400.000 сарадника

Све ово баца светло на активности страних обавештајних служби у Немачкој. У актуелном извештају Службе за заштиту уставног поретка наводи се:

"Осим шпијунаже усмерене према политици и јавној управи, у фокусу привредне шпијунаже страних обавештајних служби су и иновативна предузећа."

Као главне актере шпијунаже и деловања усмереног против Немачке, немачки заштитници уставног поретка наводе четири државе: Руску Федерацију, Народну Републику Кину, Исламску Републику Иран и Републику Турску.

Активности руских тајних служби у Немачкој већ годинама су константно на високом нивоу, стоји у извештају немачке Службе. Такође се наводи да тајне службе располажу потребним капацитетима: немачка Служба за заштиту уставног поретка процењује да само три руске тајне службе, ГРУ, СВР и ФСБ, имају око 400.000 сарадника.

Немачки заштитници Устава детаљно пишу и о методама руских агената. На пример "неговање контаката који делују безазлено". Уз помоћ те методе, црпи се специфично знање особе с којом се ступило у контакт.

Минхенски суд заказао је за сада 12 рочишта током којих би требало да се расветли да ли је Илнур Н. "пао" на један такав, наизглед безазлени контакт, или је тајне информације одавао свесно.

У случају да га суд прогласи кривим, Илнуру Н. прети затворска казна у трајању до пет година.