Популарност владавине чврстом руком - син диктатора Маркоса кандидат за председника Филипина

На Филипинима, острвској држави од око 109 милиона становника, у уторак званично почиње кампања за председничке, парламентарне и локалне изборе. Председничке изборе карактерише учешће светски познатих личности као што су Фердинанд Маркос млађи, син злогласног диктатора који је био присиљен на бекство у егзил, и дванаестоструки светски шампион у боксу Емануел "Мани" Пакијао.

Фердинанд Маркос млађи, син окрутног моћника који је острвском државом владао две деценије од средине шездесетих до средине осамдесетих година прошлог века, убедљиво је најпопуларнији председнички кандидат, показују истраживања јавног мњења у држави у југозападном Пацифику која има више од 7.600 острва.

Почетком децембра тај бивши сенатор и шеф Федералне партије Филипина (ПФП) имао је подршку чак 53 одсто испитаника у анкети од 2.400 људи.

Далеко иза њега са 20 одсто гласова на друго место тада се пласирала Марија Леонор Лени Робредо, кандидат највеће опозиционе странке Либералне партије, док је боксерска легенда Пакијао, који припада владајућој Демократској партији, имао само осам одсто гласова.

Аналитичари на Филипинима оцењују да је, мада су се у прошлости неретко дешавали преокрети, овог пута се ако је веровати истраживањима јавног мнења, Маркосова предност не може сустићи.

Прошлост с много упитника

Фердинанд Маркос старији је, ослањајући се на издашну америчку војну помоћ, водио борбу против комунистичке гериле и муслиманских сецесиониста на југу земље и ту варљиву ситуацију користио за разрачунавање са политичким противницима и новинарима, затварајући десетине хиљада људи и фалсификујући резултате референдума и избора.

Збачен је са власти 1986. услед погоршања економских прилика почетком осамдесетих и великих скандала, од којих су најпознатији атентат на опозиционог лидера Бењина Акина и откриће да је фалсификовао своју биографију, односно да је измислио своја ратна постигнућа у борби против јапанског окупатора у Другом светском рату.

Сматра се да је приликом бекства на Хаваје клептократа Маркос старији у сандуцима изнео и новац и злато централне банке вредности и до десет милијарди америчких долара – тај чин и пљачке које су му претходиле често се описују као највећа крађа државних средстава до сада.

И млађи Маркос тада је био у авиону за вулканска острва у средишту Пацифика, уз оца, сестру и мајку Имелду, која је по екстравагантности била равна свом супругу диктатору. У историјске хронике ушла је њена огромна колекција накита и уметнина упитног квалитета, зачињена с хиљаду пари ципела, која је генерисала нову реч, придев "имелдични", који означава мегаломанију и лош укус.

Старији Маркос преминуо је 1989, а његова похлепна удовица и двоје деце су се вратили у земљу 1991. године након чега су сви успели да се наново укључе у политички живот и остваре завидне каријере упркос мрачној заоставштини палог диктатора и више десетина тужби у вези с проневером новца и злоупотребом положаја.

Маркос млађи је био гувернер провинције Илокос Норте као двадесетогодишњак за време владе свог оца. Након повратка у земљу изборио се за звање конгресмена, а онда и сенатора и сада, у 66. години је најозбиљнији кандидат за председника.

Маркос млађи, сматрају филипински политички коментатори, своју популарност дугује чињеници да су Филипини острвско неуређено друштво с корумпираним државним апаратом којем треба чврста рука. То несумњиво може бити син бившег диктатора с пажљиво осмишљеном кампањом дискредитовања противника и сопствене промоције на друштвеним мрежама које његов тим и присталице спроводе од 2016. наовамо.

Он има и чврсту, верну гласачку и материјалну базу у родном крају на северу земље и везе с крупним капиталом. Опозициони политичари сматрају и да незаинтересованост младих генерација за догађаје из доба владавине његовог оца на негативан начин доприноси тој ситуацији.

Опозиција извесне наде још полаже у петицију за дисквалификовање Маркоса млађег из трке за председника, коју су судским властима поднели грађани, жртве затварања и мучења за време режима његовог оца, који тврде да он није морално подобан да обавља највишу функцију у држави јер је у прошлости био осуђиван.

Наиме, Маркос млађи је 1995. проглашен кривим за избегавање плаћања пореза у периоду од 1982. до 1985. године када је обављао функцију провинцијског гувернера – пресуда коју је потврдио и Апелациони суд 1997.

Он је уплатио новац који је као порески обвезник дуговао држави, што је и био његов основни аргумент који је изборна комисија услишила прошле недеље, отворивши му пут за учешће на изборима.

Подносиоци петиције, међутим, још увек имају праву на жалбу, што оставља нешто наде Лени Робредо, која је тренутно потпредседница државе и која је у борби за ту позицију на прошлим изборима 2016. године поразила управо Маркоса млађег захваљујући минималној предности од свега 0,6 посто гласова.

Дакле, Фердинанд Маркос млађи и Лени Робредо, који су на претходним изборима 2016. водили неизвесни дуел за фотељу потпредседника, овог пута ће укрстити мачеве у борби за функцију председника.

Остварење Дутертеовог сна?

Филипини су специфични по томе што народ на изборима директно бира и председника и потпредседника, због чега ови могу бити из различитих партија, односно супротстављених табора.

Тако је управо било у последњих пет и по година – кормило државе у својим рукама држи контроверзни Родриго Дутерте из владајуће Демократске партије Филипина, који се налази под истрагом Међународног кривичног суда у Хагу због вансудских погубљења у рату у против дроге који је предузео по доласку на власт, док у реду да га у случају смрти, болести или опозива замени стоји Лени Робредо, која га критикује за суровост, кршење људских права и корупцију.

Родриго Дутерте, популиста с југа државе "прославио" се не само тиме што је полицији (па и групама наоружаних самоорганизованих група грађана) дао одрешене руке да поступају по жељи с дилерима и уживаоцима дроге, већ и по псовкама и другим увредама јавно упућеним на рачун католичког папе и високих америчких званичника.

Седамдесетшестогодишњем Дутертеа, који је вулгарним иступима у јавности пројектовао имиџ снажног народског лидера, уставна одредба, донета управо због узурпације председничке функције коју је извршио Маркос старији, не дозвољава да се по други пут кандидује за шестогодишњи мандат на челу државе. С тим у вези, он је објавио да се по истеку функције повлачи из политичког живота земље.

Он је, међутим, блиски пријатељ и политички сарадник Фердинанда Маркоса млађег, чију је склоност придобио потезима као што су одустајање од даље потраге за огромним државним благом које је породица Маркос изнела из државе приликом бекства у САД и пребацивање посмртних остатака старијег Маркоса из провинције Илокос Норте на крајњем северу земље у престоницу Манилу на гробље посвећено великанима.

Председник Родриго Дутерте, којем у случају победе опозиције али и партијског колеге и политичког ривала Манија Пакијаа прете тужбе и казне домаћих судова за вансудска погубљења, корупцију и гушење политичких слобода, као и евентуално изручење у Хаг, поред Маркоса млађег, на изборима који ће бити одржани 9. маја има још један адут у рукаву који му може осигурати безбрижни живот у пензији.

То је његова ћерка Сара, која се кандидовала за функцију потпредседника и такође у истраживањима јавног мнења води међу аспирантима за тај положај.

Двојац Фердинанд Маркос млађи и Сара Дутерте, дакле, био би остварење Дутертеовог сна о продужетку утицаја на државни апарат и политику (који се може видети у његовом неуспелом покушају да се у име своје партије ове године кандидује за потпредседника), јер би, једноставно речено, он (бар повремено) служио као његов кормилар из сенке.