Да ли је јефтин хлеб и добар хлеб?

Присила Хајерц је још као мала сањала да ради у пекари. Она данас има 37 година и њен сан се пре десетак година остварио. У париској четврти Монтмартр она сад већ има две пекаре у којима нуди багете, кроасане и све друге пекарске посластице без којих Французи не могу.

Али откако је ланац самопослуга "E.Leclerc" у своју понуду уврстио и багет за само 29 центи, над њеним сном надвили су се тамни облаци.

Добила је противника тешке категорије – то је ланац с више од 700 продавница широм Француске, а активан је и ван те земље, пробио се све до Словеније.

Њему су хлеб и пекарски производи само споредна делатност, али таквом ценом жели да привуче купце да у самопослузи, поред хлеба купе и све друго што им треба.

Управа тог ланца самопослуга у реклами објављеној по новинама тврди да је "смањила сопствену зараду" како би "ојачала Вашу куповну моћ онда кад вам је најпотребнија".

Зато су замрзли цену багета на наредних следећих шест месеци. Из компаније су одбили да разговарају с новинарком Дојче велеа послали су само допис у којем се тврди да "цена од 29 центи нема ефекта на цену коју ми плаћамо нашим достављачима брашна и производа од житарица".

Нелојална конкуренција

Али зато је за власницу оближње париске пекаре то тежак ударац. "То је нелојална конкуренција. Они тако у ствари поручују да наш посао уопште није вредан", каже нам Присила Хајерц док меси тесто за нове багете. Они код ње коштају евро и 20 центи.

На тај традиционални француски хлеб отпада петину њеног промета и није јој јасно како то уопште може да буде јефтиније.

"Kако можете да финансирате производњу једног багета с 29 центи? И ми, самостални пекари, морали смо драстично да смањимо своју зараду, јер цена брашна стално расте. А поред тога морамо још и да платимо све наше трошкове и да дамо плату нашим радницима."

Пекарки је живот у последње две године био довољно тежак и без тог рата с ланцем самопослуга.

Од почетка пандемије промет јој се практично преполовио – најпре зато што нема туриста, а онда и због тога што су многи становници четврти у којој држи пекару довољно имућни, па су током локдауна побегли на своја имања у провинцији.

Пекаре су део културе живота Француза

Притом се баш у доба пандемије најбоље могло видети да су мале и самосталне пекаре, баш као и месаре, рибарнице и слично, далеко више од места где се само нешто купује.

"За време забране изласка многи наши купци су долазили, јер им је једноставно био потребан контакт с другим људима. То је и за нас нормално, ми познајемо наше муштерије. Ако неко, поготово ако је то старија особа, неко време не долази, ми се онда распитујемо што је с њом и да је све у реду. Пекаре су саставни део живота у Паризу и стварају везе међу становницима", каже Присила Хајерц.

И не само Париза. То је култура живота у читавој Француској и Доминик Анрак наглашава да то поготово важи за мале сеоске продавнице.

Чак и туриста који натуца тек пар речи француског већ након пар дана тамо ће бити дочекан уз осмех, а продавац ће знати колико он кроасана обично купује.

Анрак је на челу Удружења француских пекара и посластичара (ЦНБПФ) и тврди: "Француска има срећу што у њој постоји 33.000 малих пекара и ми њих морамо да сачувамо. Многи људи не кажу 'идем у пекару', него кажу 'идем код мог пекара'."

Ниже цене, нижи ниво услуга

Хлеб је у Француској и државна политика. Док је читаву Европу већ преплавила пошаст полуготових пекарских производа који се само допеку у продавници, у Француској је од 1998. на снази закон по којем неко сме да се назове пекаром само ако сам производи хлеб и пециво који продаје.

"Овом акцијом трговинског ланца ми сад делујемо као преваранти, као да ценама варамо наше муштерије", каже Анрак.

Зато Удружење пекара и посластичара не жели тек тако да се помири са акцијом супермаркета.

Сви покрајински лидери удружења послали су писмо својим посланицима, а и правна служба удружења жели да провери да ли самопослуга продаје багете испод цене, што је у суштини забрањено.

И нису сами: "И друга удружења – месара или рибара – контактирала су ме и рекла: Ако спремате протесте или неку акцију, рачунајте и на нас'. Свима су дозлогрдили ти ланци самопослуга с њиховим немогуће ниским ценама."

Јаник Филип из Удружења пољопривредника ФНСЕА упозорава: "То је део рата ценама, а услуге су на све нижем нивоу. То ће уништити и радна места и читави тај део привреде".

То се већ показало у Немачкој: и то је била земља с хиљадама малих пекара, али оне систематски нестају. И није им била конкуренција нека друга оближња пекара, него јефтина самопослуга.