Терет пандемије обара рејтинге, политичари широм света на пролеће очекују прилику за контранапад

Под теретом снега срушио се мост у Питсбургу у Пенсилванији, баш када је амерички председник требало да дође у град и говори о инфраструктури. Под теретом инфлације и пандемије, већ готово пола године, пада и рејтинг Џозефа Бајдена. Подржава га тек око 40 одсто Американаца. На прву годишњицу у Белој кући, нижи рејтинг имао је само Доналд Трамп.

Уредник Интернет портала РТС-а Раде Мароевић каже да је Бајден непосредно после избора имао популарност од 53 одсто, а сада 53 одсто грађана суштински негативно гледа на начин на који он руководи државом.

"По правилу, председници Америке у првих годину дана имају највећу популарност. Кенеди је имао 80 одсто, Ајзенхауер 70, млађи Џорџ Буш 67", наводи Мароевић.

"Овог јануарског дана, целом својом душом посвећен сам једном: Ујединимо Америку!", биле су Бајденове речи из инаугурационог говора. Годину касније, тек три од 10 Американаца верује у њих.

Мост над поделама био је императив после четири године под Доналдом Трампом. Лоше вести за демократе, у сусрет јесењим изборима.

Журке преко океана – локдаун забаве коштале Џонсона

Преко океана, журке никако да се заврше. Извештавање на кашичицу о забавама у време локдауна коштале су британског премијера Бориса Џонсона, за сада популарности – незадовољно је 70 одсто Британаца.

Индикативно је, приметио је Мароевић, да су Џон Мејџор и Маргарет Тачер једини премијери Велики Британије који су имали лошији рејтинг од Џонсона.

"Слично је и са Садиком Каном, градоначелником Лондона, који има најгори рејтинг од 2016. године, када је изабран и који је у британску политику упливао као будућа велика звезда политичке сцене", додаје уредник портала РТС-а.

Објашњава да су становници Лондона незадовољни начином на који се он бори против криминала, води јавни транспорт и јавне трошкове.

"Постоји велико незадовољство политичком елитом у Великој Британији у овом тренутку", истиче Мароевић.

Макрон не допире до радничке класе

У Француској, председник Емануел Макрон је до априла у трци за реизбор. Добро стоји у односу на главне изазиваче здесна, Земура и Валери Пекрес.

Код Француза, међутим, оцена његовог лидерства је у паду око шест процената. Снагу црпе код присталица свог покрета, али не допире до радничке класе.

Бојан Клачар из ЦЕСИД-а наводи да је Макрон тип политичара који већ у првим данима доласка на власт није завређивао високе рејтинге, за разлику од Бајдена, који је имао висок рејтинг у једном периоду, или за разлику од италијанског премијера Марија Драгија, који је те рејтинге задржао.

"Његова предност у односу на друге изазиваче није већа од седам-осам процената. То му гарантује врло вероватно извеснију победу у другом кругу, али он и даље и са председничким изборима мора да адресира кључна питања како би био сигуран у своју победу", сматра Клачар.

Да моментално тестирају победу, не би добро прошли, на пример, ни шпански ни канадски премијер.

И зато, познаваоци закључују, због пандемије и попут пандемије, ниски рејтинзи обухватили су кључне земље и њихове лидере. Највише у Европи.

"Очекивања јавности су много већа"

У протекле две године уочавају и промену тренда – у прва два таласа короне, подршка властима била је готово безрезервна.

"Данас су очекивања јавности у одговору на пандемију много већа. Нису повезана само са здравством, већ су повезана са једним ширим одговором, који укључује и све животне околности, економију и читав друштвени контекст", објашњава Клачар.

Указује да није иста ситуација у Немачкој, где постоји ентузијазам скорашњих избора, или Француској, где се очекују избори, па јавност свој однос ставља у контекст предизборног обрачуна.

Меч против Ђоковића тешко добити, Скот Морисон губи поене

Обрачун са Новаком Ђоковићем коштао је аустралијског лидера, а намера Скота Морисона била је управо супротна – да код грађана, уморних од ригорозних ковид мера, заради поен.

Међутим, меч против Ђоковића тешко је добити. И док су очи света биле упрте у судски процес, конзервативни аустралијски лидер почео је да губи још убедљивије у процентима подршке бирача.

Ако се с пролећа оствари претпостављена дефанзива пандемије, светски лидери ће на изборном терену имати прилику за контранапад. Рејтинг ће ипак, како се тумачи, платити по цени раста инфлације.