Сексуално злостављање и одговорност папе Бенедикта XVI – шта ће открити минхенска студија

Шта ће се читати о Јозефу Рацингеру? Како ће нова студија судити о 95-годишњем бившем папи за његове раније поступке на позицији надбискупа минхенског и фрајзиншког (1977–1982)?

Подсећања ради, почетком 2011, захваљујући храбрости тројице некадашњих ученика берлинског Канизијус колеџа, једне језуитске школе, разоткривено је сексуално злостављање у цркви широких размера. Злочини које су починили људи из редова Цркве, са огромним бројем жртава, тада су већ увелико били познати из Ирске и Сједињених Америчких Држава, а касније је уследио низ других земаља. Немачки бискупи од 2011. покушавају с тим да се суоче, а при том не препуштају контролу и обраду докумената држави.

На трагу починилаца преко персоналних аката

Експерти из различитих институција су од 2014. до 2018. истраживали персонална документа немачких бискупија у периоду од 1946. до 2014. Али, није се могао имати увид у сва акта, а при том је у неким случајевима и документација била непотпуна. Стручњаци су на крају саопштили да је 4,4 одсто свештеника чији су досијеи прегледани било осумњичено за сексуално злостављање – то је више него сваки 23. свештеник. Било је говора о најмање 3.677 жртава и 1.670 свештеника и других црквених људи који се сматрају починиоцима.

Отада су добре две трећине од 27 немачких бискупија почеле са израдом студија, од којих су неке већ објављене. И стално се откривају нови случајеви злостављања. Они, према немачком праву, нису застарели и зато се њима даље баве правосудни органи. Нове случајева, заједно са жртвама, често откривају и новинари.

Досије у кардиналовом "Ормару за отрове"

Келнска надбискупија изазвала је националну пометњу током рада на студији, између осталог и због тога што је конзервативни кардинал Јоахим Мајснер – који је до 2014. био на функцији, а умро је 2017. – чувао документа свештеника који су чинили злочине у досијеу под називом "Браћа у магли" у једном "Ормару за отрове". И то ван персоналних докумената бискупије.

На крају је надбискупија, између осталог и због студије, запала у дубоку кризу, што је резултирало огромним неповерењем према Мајснеровом наследнику кардиналу Рајнер Марији Велкију. Уједно је и велики број људи напустио Католичку цркву у Немачкој.

Пред судом у Келну у току је процес против 70-годишњег свештеника У., који је сексуално злостављао децу и дуго није био заустављен. На суду су и ове недеље као сведоци морали да се појаве високи функционери надбискупије, као и један активни надбискуп. И поново се ради о одговорности, а можда и о кривици.

"Ранжирна станица" за свештенике који су чинили злочине

Пример свештеника Х. осветљава праксу неких немачких бискупа (чији број и није тако мали) последњих деценија са свештеницима који су починили кривична дела. Тако би их или у оквиру бискупије пребацили на друго место или напречац у другу бискупију. Један стручњак за канонско право користи израз „ранжирна станица" – а то је функционисало годинама.

У данашњем вештачењу ради се и о томе да се установи ко је одговоран за то што је овај свештеник из Есена пребачен у Баварску где је поново радио као душебрижник. А о његовој криминалној страни у новој жупи нико није знао ништа.

С обзиром на то да се ради о надлежности и могућој одговорности кардинала Рацингера, каснијег папе Бенедикта XVI (2005–2013), не прате све ово са интересовањем само немачки медији или они из Рима. Јер, оног тренутка када буде објављено нешто о Рацингеру, о томе ће се сигурно извештавати на десетине различитих језика.

Сам Рацингер, како је саопштено прошле недеље, доставио је адвокатској канцеларији "Vestpfal Spilker Wastl", која је радила истраживање, своју изјаву на 82 странице. Јер, ипак је реч о расветљавању злочина и угледу, али и о ономе што ће стајати у некрологу, као и о постхумној слави.

Жртве сексуалног злостављања с помешаним осећањима гледају на нову студију. Портпарол групе жртава "Ћошкасти сто" Матијас Кач за Дојче веле је изјавио да се ради о "бескрајној причи". "Јер, бискупи нису желели да из својих руку препусте контролу адвокатским канцеларијама које су сами ангажовали."

Свештеник који студију из Минхена чини тако спектакуларном није свештеник У. већ свештеник Х. из Бискупије Есен. Та бискупија је желела да се отараси тог човека који је злостављао министранте. Тако је још 1980, за време надбискупа Рацингера, молила Надбискупију Минхен-Фрајзинг да прихвати педофилног свештеника Петера Х. Требало је да иде на терапију.

Х. тада прелази у Баварску, где убрзо поново почиње да ради као душебрижник и поново злоставља децу. Године 1986. осуђује га један државни суд. Надбискупија га потом пребацује на друго радно место, а он наставља по старом. То је постало познато тек 2000. године. Петер Х. данас живи у својој матичној Бискупији Есен. Тај свештеник сексуално је злостављао најмање 28 малолетних особа.

А минхенска студија је, каже, уједно и "наручени посао". Кач каже да га "интригира да ли ће се указати и на друга места злочина, злочинце и одговорне у случају Х., као и о неуспеху тројице кардинала, Рацингера, Ветера и Маркса, у поступању с тим злочинцем".

У сваком случају, Кач не може да дочека да види "када ће баварски парламент и немачки Бундестаг коначно да увиде да се не сме дозволити да црква сама ради на расветљавању тих случајева".