Афера која доводи у питање кредибилитет немачког канцелара

Јавно тужилаштво у Хамбургу је још пре годину дана водило тзв. предистражни поступак против садашњег немачког канцелара Олафа Шолца. Разлог за то је било девет кривичних пријава грађана против Шолца у вези с тзв. cum-ex скандалом.

Реч је о скандалу који се протеже на период од бар последње две деценије. Мрежа банака, адвоката и супербогатих нашла је начин пословања с вредносним папирима тако да им се једном (или чак ниједном) плаћен порез надокнађује - више пута. Разне европске државе су тако оштећене за више од 50 милијарди евра.

Пријаве против Шолца су поднете због сумњи да се умешао у порески поступак против Варбург-банке. Та банка је учествовала у cum-ex-афери након које је град-покрајина Хамбург од ње затражио исплату од 47 милиона евра утајеног пореза.

Не сећа се

Шолц се 2016. године, у време када је био први градоначелник - односно, премијер града-покрајине Хамбурга, два пута састајао с власницима банке и имао бар један телефонски разговор са једним од Варбург-банкара, пренело је више немачких медија. Убрзо затим, Хамбург је одустао од свог потраживања.

Због читавог случаја је у хамбуршком парламенту формиран истражни одбор пред којим у пролеће 2021. године испитан и Олаф Шолц. Он је тада рекао да се не сећа да је разговарао с представницима Варбург-банке.

Занимљиво је да истражни одбор није био обавештен да хамбуршки јавни тужилац води предистражни поступак, то јест, да разматра могућност подизања оптужнице против Шолца који је у време свог исказа пред истражним одбором био немачки министар финансија.

Поткрај децембра 2021, посланичка група ЦДУ је у хамбуршком парламенту где је у опозицији, од владајуће коалиције СПД и Зелених затражила и добила информације из којих је јасно да је један Шолцов адвокат током прошле године више пута тражио од власти да не покреће поступак против садашњег канцелара.

Због тога је сада ситуација постала доста опасна по њега и његов кредибилитет као канцелара.

Независно правосуђе?

То што је јавни тужилац у Хамбургу три недеље пред изборе у Немачкој обуставио даљу истрагу против Шолца, у Немачкој може да значи и да му то, сасвим легално, није дозволила - влада.

Јер, према немачким законима, судије су независне, али јавни тужиоци, који уопште одлучују о томе ко ће се наћи пред судом, према Закона о организацији и надлежности судова - нису.

То је формулисано у члану 146. тог немачког закона: „Службеници јавног тужилаштва имају да се повинују службеним инструкцијама својих претпостављених". Постоје тзв. интерни и екстерни претпостављени. Екстерни претпостављени, који има последњу реч је - надлежни министар правде.

Тај закон потиче још из пакета Закона правосуђа Немачког рајха из 1879. године. Захваљујући њему, влада најбоље може да заштити саму себе од кривичног гоњења.

То је 2009. упало у очи Парламентарној скупштини Савета Европе која је затражила од Немачке да укине поменуту законску одредбу.

Десет година касније, Европски суд правде није хтео да призна један немачки међународни налог за хапшење осумњичених криминалаца, јер, како је констатовао, нема довољно гарантија да је немачко правосуђе независно.