Јапан повећава издвајања за америчке трупе на својој територији

Јапанска и америчка влада договориле су се да у наредних пет година званични Токио повећа издвајање за финансирање америчких трупа на својој територији за пет одсто годишње у односу на 2021 – на укупно 1,05 билиона јена (око 9,2 милијарде долара).

Годишња свота новца која се издваја из трезора јапанске државе за одржање присуства стране армије тако би достигла 211 милијарди јена у фискалној 2022, у поређењу са 200 милијарди колико је издвојено претходне године.

Тај додатак биће уложен у одржавање инсталација у базама у којима су заједно стациониране јапанске и америчке снаге, као и у финансирање заједничке обуке и вежби, што је новитет.

Споразуми о трошковима стационирања америчких јединица у Јапану обично се склапају на рок од пет година, што је и овог пута случај (изузетак је прошла година када је због примопредаје власти у САД претходни петолетни споразум просто продужен за једну годину).

До повећања издвајања из јапанске државне касе дошло је на тражење администрације америчког председника Џозефа Бајдена, који је продужио политику инсистирања свог претходника Доналда Трампа да Јапан повећа издвајања за сопствену и заједничку одбрану.

Тај захтев је израз потребе да две државе савезнице боље одговоре на раст војне моћи Народне Републике Кине и наоружавање Демократске Народне Републике Кореје.

Знатно већа издвајања од Немачке и Јужне Кореје 

Извештај америчке владе из марта прошле године навео је да је Вашингтон за потребе своје армије у Јапану у четири године од 2016. до 2019. потрошио укупно 20,9 милијарди долара, док је јапанска влада допринела са 12,6 милијарди.

По Споразуму о статусу америчких снага, потписаном 1960. у Вашингтону, Јапан пружа земљу и сноси трошкове струје, воде и других дажбина неопходних за функционисање америчких база на свом тлу, док Вашингтон из својих трезора издваја новац потребан за одржавање инсталација и оперативно деловање својих трупа.

Тај принцип, међутим, јапанска страна је добровољно изменила крајем седамдесетих у светлу чињенице да је Јапан у седмој и осмој деценији прошлог века остваривао највишу стопу економског раста на свету – Земља излазећег сунца почела је да сноси и трошкове поправки и одржавања америчких касарни, те дела плата домаћег особља на раду у тим војним упориштима, да би у другој половини осамдесетих преузео на себе плаћање свих кадровских трошкова јапанског особља на раду у америчким базама.

Сматра се да Јапан пропорционално плаћа знатно више за присуство америчких војника на својој територији од, рецимо, Немачке или Јужне Кореје, што је последица политичке затегнутости из доба трговачког рата са САД, када је Токио доспео под велики притисак Вашингтона да више финансијски допринесе америчким базама, с обзиром на то да има огромни трговачки суфицит са САД, те да штеди на улагањима у сопствену армију пошто ужива заштиту америчких снага, укључујући ту и тзв. нуклеарни кишобран.

У Јапану данас служи 54.000 америчких војника свих родова – морнарице, ваздухопловства, копнене војске, маринаца, и ради око 8.000 мајстора и бирократа који су упосленици или уговорци америчког Министарства одбране.

У америчким базама у далекоисточној царевини за егзистенцију зарађује и 25.000 домаћих радника.